Nekadašnji generalni direktor trebinjske Industrije alata /IAT/ Milan Grubač reagovao je danas na saopštenja Uprave ovog preduzeća i predstavnika radnika, tvrdeći da mu je teško da povjeruje da iza pisma koje su mu uputili zaista stoji Uprava preduzeća, jer neke od njenih članova veoma dobro poznaje.
Grubač je naveo da smatra da svojim pismom o Industriji alata nikome nije dao povoda za izliv mržnje koji je dio pisma Uprave IAT-a upućenog lično njemu, a posebno jer nije demantovano ništa od onoga što je iznio kao činjenice.
On je kazao da Uprava IAT-a u svom saopštenju nije demantovala strukturu i istorijat nastanka poreskog duga kao ni broj zaposlenih prije privatizacije i danas.
“Ali, vrlo grubo i nevješto su zamijenjene teze pa kažu da je danas u Poslovnom sistemu ‘Svislajon’ u Trebinju zaposleno i uposleno blizu 3.000 ljudi. Vjerujem da je tako, ali šta je tu demantovano? Ni jednog jedinog trenutka se nisam bavio ostalim dijelovima ovog Poslovnog sistema, već samo IAT-om”, naveo je Grubač.
Grubač je istakao i da je neistinita tvrdnja Uprave IAT-a da je od 1.865 zaposlenih na dan privatizacije u januaru 2007. godine, njih tek jedna četvrtina radila u proizvodnji.
“Ko je onda napravio prihod od 25 miliona maraka 2006. godine, što takođe ne možete da demantujete!? Odnos administrativnih radnika i tzv. proizvodne režije i radnika u proizvodnji bio je izrazito nepovoljan, ali ne toliko kako navodi Uprava IAT-a”, istakao je Grubač.
On dalje ističe da Uprava IAT-a u svom saopštenju nije demantovala ni postojanje zapisnika Investiciono-razvojne banke Srpske o predloženoj kazni od 15,3 miliona KM zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, u kome se navode i uporedni podaci o poslovanju IAT-a prije i poslije privatizacije, a koji su ocijenjeni kao lošiji.
Govoreći o tvrdnjama Uprave IAT-a da mu je većinski vlasnik “Svislajon Takovo” uplatio 17,3 miliona KM da pokrije “njegove dubioze” što nije uspio da učini zbog čega je većinski vlasnik morao da uloži dodatnih 20 miliona KM, Grubač kaže da je to bila obaveza kupca državnog kapitala po kupoprodajnom ugovoru, koju je, iako mu je ugovorom ostavljena mogućnost realizacije kroz tri godine, okončao za godinu dana.
“Time su izmirene i, kako vi kažete, moje dubioze. Naravno, u toj prvoj 2007. godini nije trebalo plaćati naslijeđeni dug Fondu PIO, jer je važio grejs-period sve do 24.1.2008. godine. Ali, trebalo je plaćati novonastali, tekući dug. Radio sam u IAT u skoro do kraja te godine i to je najbolja poslovna godina u poslijeratnom periodu (naravno, reći ćete, ne mojom zaslugom). Šta se poslije dešavalo i kako je moguće da se ulaganjem, kako kažete, još 20 miliona KM nije došlo na zelenu granu, teško je shvatiti bilo kome”, naveo je Grubač.
Na kraju reagovanja Grubač tvrdi da nije otjeran iz IAT-a, kako se to navodi u saopštenju sadašnje Uprave preduzeća, već da je sam napustio firmu zbog ponižavajuće ponude koju je dobio.
“Nikad nisam imao ni najmanji konflikt, čak ni ružan razgovor sa gospodinom Rodoljubom Draškovićem. Otišao sam nakon, po meni, ponižavajuće ponude, koju mi je uputio preko izvjesnog Kutričkog, vama svakako poznatog. Nisam prihvatio tu ponudu, a nisam htio ni naknadni susret sa Draškovićem. Otišao sam na Biro – Zavod za zapošljavanje”, zaključio je Grubač u reakciji na saopštenje Uprave IAT-a.
Šta Vi mislite o ovome?