sloboda micalovic.jpg

Српска глумица Слобода Мићаловић рекла је да су Република Српска и Требиње као друга кућа, као њен други родни град, гдје се осјећа божанствено.

"Мени је наша Република Српска, на челу с Бањалуком и Требињем, као моја друга кућа, мој други родни град. Осећам се божанствено, ево у Требињу сам недавно била, ни по чему се не разликује осећај као кад одем да обиђем свој родни Лесковац. Оно што ми је најдраже од свега јесте да су моја деца сад баш у Требињу нашла другарице и данас је уследило питање: "Кад ћемо опет у Требиње?" Волела бих своју старост баш тамо да дочекам", рекла је Мићаловићева.

Она је истакла да јој је сваки редитељ долазио у периоду глумачког сазријевања.

- На пример, неки велики редитељи с којима сам радила да су се појавили раније, нисам сигурна да бих успела да одговорим својим глумачким капацитетом тада на њихове захтеве. Највише ме некако везују за Здравка Шотру. Шотра је мој почетак, мој први филмски редитељ, човек који је изрежирао све најгледаније ствари икада. Када крене она вољена празнична атмосфера, ја је увек зовем Шотрина недеља, јер ту се сви његови филмови и серије приказују и увек су најгледанији. То много тога говори. Ја прва када наиђем на неке његове филмове попут "Лајања на звезде", "Браће по матери", увек станем и зауставим све да бих то погледала. То су неки непревазиђени кадрови наше кинематографије. Сећам се, била сам у Црној Гори и погледала у правцу ТВ-а на којем је ишао "Рањени орао", рекох: Угасите, молим вас, не могу сада себе овде да гледам, а у следећем тренутку хватам себе како говорим: Чекај, само да видим која сцена сада иде. Сећам се реплика, мислим, далеко од тога да могу свега да се сетим, али увек буди исти осећај у мени. Када знам да сам у неком пројекту добра, волим да се гледам, а када знам да нисам добра негде, претежно је непријатно и радо ћу да избегнем (смијех). Углавном је 50:50 - рекла је Слобода Мићаловић у интервујуу за бањалучке "Независне новине".