Будући да младе особе свакодневно много времена проводе на интернету и долазе до различитих извора информација, за њих је важно знати разликовати тачно од нетачног, као и знати процијенити кредибилитет неког медија: да ли се ради о професионалном медијском садржају и онлине медију гдје постоји Импрессум (подаци о уредништву, новинарима и ауторима) и да ли су тврдње у презентованим информацијама поткријепљене доказима.
Јако је мало дезинформација које нису штетне ни на који начин а посебно су штетне дезинформације у медијским садржајима на основу којих људи доносе одлуке и формирају ставове, навео је уредник фацт-цхецкинг платформе Раскринкавање.ба Емир Зулејхић, говорећи на радионици за младе особе одржаној прошле седмице у Требињу.
“Хоћемо ли се вакцинисати или нећемо, хоћемо ли вјеровати у пандемију или нећемо, хоћемо ли гласати на изборима – све су то теме и одлуке које доносимо примарно на основу информација које добијамо из медија па онда ако су те информације контаминиране нетачним информацијама, аутоматски наше одлуке постају неважне у том смислу”, рекао је Зулејхић током презентације и дискусије са групом од десет младих особа у доби од 18 и 19 година.
Додао је како је у кризним ситуацијама, попут рата у Украјини, који је у сфери интересовања и бх. јавности, тешко детектовати лажни садржај из разлога што информације константно и великом брзином круже, а читаоци се генерално не занимају за провјеру навода које сазнају из различитих извора.
Зулејхић је нагласио како је изузетно битно знати ко је запослен у медијима и ко креира садржај на порталима, што се може пронаћи у секцији Импрессум која се већином налази на дну wеб странице. Уколико нема рубрике Импрессум, за Зулејхића је то знак да портал није кредибилан.
“Уколико портали немају истакнут Импрессум, потписане чланке, ако не знамо ко су новинари и ко ствара тај садржај, не можемо их сматрати кредибилним извором, нити се уопште требамо информисати из таквих извора”, навео је Зулејхић и додао да је код кредибилних извора за које знамо ко су, који имају Импрессум и заиста јесу професионални медиј, најбитније гледати доказе за тврдње које износе.
“Не значи да ће кредибилан медиј објављивати тачне информације, него значи да кредибилном медију можемо вјеровати ако је сама вијест кредибилна, а вијест је кредибилна ако има више извора, ако има доказе који су провјерљиви и мислим да је то суштина”, рекао је Зулејхић.
Један од учесника, Давид Вучуревић, је рекао како иначе чита садржаје са неколико портала за које зна да су доказано поуздани, а каже како је на радионици, као и његова колегиница Милица Мијовић, научио још о важности медијске писмености и провјери информација на интернету.
“Доста ствари је било корисно, а за већину сам тек данас сазнала. Информишем се путем интернета, али се трудим да провјерим информације. Најчешће је то било сугестивним осјећајем”, рекла је Мијовић.
У формалном образовању теме медијске и дигиталне писмености се ријетко спомињу, навео је Зулејхић, а радионице попут оне коју је одржао у Требињу, један је од начина неформалне едукације гдје млади могу сазнати више о медијима, дезинформацијама и препознавању и провјери нетачних информација.
Била је то седма од десет радионица организованих кроз пројект „Јачање медијске писмености младих у БиХ“, који проводе Медиацентар Сарајево и Борам, а финансира Европска унија. Под мотом „Није све што пише истина“ радионице су раније одржане у Сарајеву, Зеници, Бањој Луци, Орашју, Горажду и Томиславграду, а циљ им је јачање медијске писмености код младих људи.
