IMG_20220310_54424.jpg

У Музеју Херцеговине премијерно је приказана репортажа "Ко је био Милош С. Милојевић" новинара Небојше Колака. Репортажа је урађена у оквиру циклуса "Познато непознати Срби".

Аутор Небојша Колак каже да Милош С. Милојевић није толико познат српској јавности иако је био војсковођа, историчар и књижевник који је истраживао поријекло Срба и одакле су кренули на свој пут.

"О њему у 30 минута причају историчари, стручњаци који знају његов рад и дјело, али нажалост тај човјек није био члан САНУ, а његово дјело није признато иако има доказа. Чудно ми је да људи, стручњаци, историчари, научници нису приступили његовом раду да их заинтересује и да виде ко је био Милош. С. Милојевић. Захваљујући Удружењу које носи његово име у родном мјесту Црна Бара ради се репринт његових дјела", казао је Колак.

Милош С. Милојевић је путујући по Косову и Метохији у Дечанима тражио "Хрисовољу царице Милице", али је наишао на "Дечанску хрисовољу" и то прву и другу. У Призрену је пронашао "Призренску тапију", најстарији српски документ који говори о приватно-правним пословима из XИВ вијека, али нико о њему не говори као проналазачу тих важних докумената.

Milos s milojevic.jpg

Члан Удружења "Милош С. Милојевић" из Црне Баре Предраг Ђурић је нагласио да и у свом родном мјесту мало је људи знало ко је Милош. С. Милојевић.

"Школа је носила његово име све до 50-их година прошлог вијека. Оснивање Удружења прије 12 година је подстакло сазнање да имамо тако знаменитог мјештанина, а рођени Милошев ујак прота Игњат Васић оставио је забиљешке да вуку коријене од Бјелопавлића. Одржава се научни скуп у посљедњих неколико година и издају се зборници. Он је био посвећен Србима и његове посљедње ријечи су биле 'Браните српство'. Он је тежио националним радом и девиза му је била да се престане са називањем Срба предјелним именима (Шумадинци, Мачвани) већ једним именом 'Брат Србин", рекао је Ђурић.

Милош С. Милојевић је сачинио и етнографску мапу на простору Балканског полуострва с циљем да народ што прије препознаје брата и да би што прије кренуо у ослобођење од Турака. Од тог дјеловања његова глава је била уцијењена на 10.000 дуката.