gorivo pumpa.jpg

Свака друга бензинска пумпа у Републици Српској, која је била предмет ванредне контроле, возачима је зарачунавала марже дупло веће од дозвољених, али Тржишна инспекција Српске одбија да открије имена бензинских пумпи које користе прилику за екстра профит на рачун све сиромашнијих грађана.

Купци тако немају прилику да казне власнике избјегавајући те пумпе које су их поткрадале у вријеме великих поскупљења, јер Инспекторат Републике Српске крије њихова имена, правдајући се како би то могло утицати на будуће судске исходе који ће се водити пред надлежним судовима.

“Подаци о издатим прекршајним налозима чији статус није познат у смислу извршности/коначности се не могу износити у јавност јер би тиме могли створити погрешну слику. Сходно томе податке о прекршајним санкцијама вам у једном тренутку када за то више не буде препрека које смо већ навели могу доставити надлежни судови који су задужени за вођење прекршајне евиденције”, одговорено је порталу ЦАПИТАЛ из Инспектората Републике Српске.

Такође, бране се и Законом о прекршајима Републике Српске, гдје наводе како се подаци из прекршајне евиденције Регистра за кажњена лица могу се дати само ако за то постоје оправдани разлози.

Ванредна ситуација и енергетска криза у коју је цијели свијет упао, за њих очигледно није оправдан разлог да открију оне који су се незаконито богатили.

“Правна лица која су неосновано дизала цијене су адекватно кажњена према Уредби, док питање обештећења купаца није у надлежноисти овога органа. Ту би сваки купац који сматра да је оштећен уз доказ о извршеној куповини своја права могао захтијевати путем суда”, поручили су они.

Неоправдано скривање података

У Транспаренцy Интернатионалу (ТИ) БиХ кажу како би ово требала да буде информација од јавног значаја и као таква да буде објављена.

“Имамо обимну праксу која говори како се имена не би требала да искључују од саопштавања када постоји појачан интерес јавности да зна одређену информацију. С обзиром да је велики број медија о овоме извјештавао а да цијене дивљају, јавни интерес је и више него изражен”, каже за ЦАПИТАЛ Дамјан Ожеговић из ТИ БиХ.

Он сматра како у свему велики притисак на Инспекторат врши и нафтни лоби, који је према његовој оцјени веома јак.

“Имали смо случај када су била хапшења у вези корона набавки, гдје је портпарол изашао испред тужилаштва и рекао како су ухапшени надувавали цијене. Дакле ту се могу прозвати људи који још нису ни изашли пред суд, а овдје се крију имена јер наводно поступци нису окончани. То је двострука пракса”, каже Ожеговић.

Зарађивали 0,30 КМ више по литри од осталих

Према подацима Инспектората, Тржишна инспекција је недавно извршила 110 контрола поштивања марже на нафту и нафтне деривате, а у 59 случајева је утврђено њено кршење, због чега су издаит прекршајни налози од преко 850.000 марака.

Ипак, ни су доставили примјере кршења уредбе из којих се види како су пумпе зарачунавале дупло већу маржу од прописане.

Тако је цијена еуро дизела на неким пумпама умјесто максимално дозвољене цијене од 2,67 КМ била 2,96 КМ.

На појединим бензинским станицама гориво са максималном маржом од 0,25 КМ је требало коштати 2,70 КМ, а пумпаџије су га наплаћивале по цијени од три КМ.

Један број пумпи са урачунатим маржама гориво је требао продавати за 2,72 КМ, а возачима је сипао дизел и наплаћивао за 3.05 по литри.