Pomen vladika atanasije.jpeg

Помен блаженопочившем епископу Атанасију данас је служен у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.

Истичући да је владика Атанасије у себи носио топлину живота, епископ диселдорфски и њемачки Григорије је навео да је вољени пастир Херцеговине одисао људскошћу и човјечношћу, тежећи вјечности.

„Данас, кад почива у овој тврдој тврдошкој стијени и тврдошкој земљи, послије свега што је учинио за нас и за овај свијет, остаје онај дивни мирис, мирис који нам остављају свети божији људи. Нама који смо живјели са владиком Атанасијем, остало је познато да је он, још за живота, мирисао људскошћу и човјечношћу. Тај мирис је допирао до нас, из онога чему је Атанасије, како му само име каже, бесмртност, тежио, а тежио је вјечности, животу и животности“, казао је владика Григорије.  

Он је истакао да се на годишњицу његовог упокојења треба подсјетити пламена који је владика Атанасије носио у свом срцу, „које је у њему запалио дух свети, као кандило које непрестано гори, као свијећа која свијетли у тами и која се никад не гаси, не умире“.

„Добро што је смо данас овдје, добро је увијек бити овђе, кад год дођемо овдје треба да знамо да је ово мјесто подвига, покајања, страдања, суза и зноја, али више од свега, мјесто васкрсења, живота, топлине и мјесто мириса који долази из царства небеског. Ова земља је била благословена да је кроз њу ходио пророк, да је кроз њу ходио архијереј који је носио божанску свјетлост. Данас, кад смирено лежи у маленој црквици која је под његовој вољи изграђена и у чијој градњи је сам учествовао са мајсторима и нама шегртима у сваком смислу те ријечи, остао нам је мирис, којим треба да се надахњујемо, да живимо, да га осјећамо као предукус онога што ће замирисати кад се сретнемо с њим у царству Христовом“, навео је епископ диселдорски и њемачки Григорије.

У Саборном храму Светог Преображења у Требињу јутрос је служена света архијерејска литургија са парастосом за упокојеног владику Атанасија, духовног оца православне Херцеговине.

Свету литургију служили су епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, диселдорфски и њемачки Григорије, западноамерички Максира, пакрачко-славонски Јован, браничевски Игњатије, дечански Сава и брегалнички Марко.