Сукоб Русије и Украјине који је јутрос ескалирао подигао је цијене нафте на ниво из 2014. године када су срушени сви рекорди. Све ће се према оцјени стручњака веома брзо прелити и на домаће тржиште.
Трговци се плаше како ће оружани сукоб пореметити снабдијевање на тржиштима, па је цијена на лондонском тржишту јутрос била преко 100 долара по барелу.
Цијена европске нафте Брент је порасла за 4,69 одсто на 101,93 долара по барелу, а америчка сирова нафта WТИ је расла за 4,73 одсто на 96,46 долара.
Дивља и цијена плина која је порасла за 35 одсто и износи 1.400 долара за хиљаду кубиних метара.
Подсјећамо, Русија је други највећи произвођач нафте у свијету, а своју сирову нафту углавном продаје европским рафинеријама. Такође, највећи су добављачи плина у Европи, гдје покривају 35 одсто њених потреба за овим енергентом.
Према оцјени оних који се баве трговином горива, кроз неколико дана те поскупљење ће се прелити и на малопродајно тржиште Босне и Херцеговине. У којој мјери, нико са сигурношћу не може да оцијени.
“Краткорочно гледано цијене ће сигурно расти. Наш највећи проблем је што држава нема некакве ефективне механизме нити залихе да реагује и потпуно смо изложени тржишту, тако да ће осцилације код нас да се виде веома брзо”, казао је за ЦАПИТАЛ Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”.
Иначе, дизел и бензин се ових дана у БиХ сипају по цијени од 2,4 до 2,6 КМ по литру, а плин од 1,3 до 1,5 КМ.
Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Тривић каже како ће нови талас поскупљења горива додатно оптеретити привреду, која ће бити принуђена то даље фактурисати потрошачима.
“Задња информација, је да поред тога што су отишле цијене нафте скачу и цијене пшенице јер су и Украјина и Русија огромни произвођачи. Само на та два примјера се може видјети у ком правцу све ово иде. Реално ми ту ништа не можемо, остаје да чекамо и гледамо”, каже Тривић.
Он каже како су највећи удари на почетку кризе.
“У пар дана ћемо видјети максимум, а послије тога ће доћи до смиривања. За сада немамо проблема са снабдијевањем јер сировине увозимо из земаља у окружењу”, казао је Тривић.
Економиста Саша Стевановић каже за ЦАПИТАЛ да ће раст цијена нафте генерално погодити грађане цијеле Европе.
“Следствено томе тај ефекат ће се прелити на нашу привреду. Позитивна страна је релативно добра фискална позиција и добар економски резултат претходне године као и раст резерви у систему. Са друге стране успориће се инвестиције и потрошња као одговор на неизвјесност”, каже он.
Он каже како ће екстерни шок проузрокован промјенама у геополитици и ситуација у Украјини указати на проблеме у домаћем економском систему.
Шта Ви мислите о овоме?