1645474546-2022-02-21T201243Z_1738066924_RC2JOS93G42W_RTRMADP_3_UKRAINE-CRISIS-RECOGNITION-PUTIN-ADDRESS-DECREE-1024x675.jpg

Запад је већ мјесецима упозоравао Москву да би свако кретање војних снага преко украјинске границе изазвало снажан одговор, укључујуц́и оштре финансијске санкције.

Руски предсједник Владимир Путин донио је одлуку о признању независности Народне Републике Доњецк и Народне Републике Луганск.

Подсјетимо, проруски сепаратисти у областима Доњецка и Луганска, колективно познатих као Донбас, отцијепили су се од контроле украјинске владе 2014. и прогласили се независним "народним републикама", до сада непризнатим. Од тада, Украјина каже да је око 15.000 људи убијено у борбама.

Шта признање Русије сада значи?

Први пут Русија је рекла да на Донбас не гледа као на дио Украјине. То би могло да отвори пут Москви да отворено пошаље војне снаге у сепаратистичке регионе, користећи аргумент да интервенише као савезник да их заштити од Украјине.

Александар Бородај, члан руског парламента и бивши политички лидер у Доњецку, рекао је прошлог мјесеца да ће сепаратисти тада тражити од Русије да им помогне да преузму контролу над дијеловима региона Доњецка и Луганска који су још увијек под контролом украјинских снага. Ако би се то десило, могло би да доведе до отвореног војног сукоба између Русије и Украјине.

Шта је са Споразумом из Минска?

Одлука Русије да призна независност "убија" мировне споразуме из Минска из 2014. и 2015. године који, иако још увијек није имплементиран, све стране, укључујући и Москву, до сада су га видјеле као најбољу шансу за рјешење сукоба. Споразуми позивају на велики степен аутономије за два региона унутар Украјине.

Како би Запад могао да реагује?

Запад већ мјесецима је упозоравао Москву да би свако кретање војних снага преко украјинске границе изазвало снажан одговор, укључујући оштре финансијске санкције.

Ентони Блинкен је прошле недјеље рекао да би признање "додатно поткопало суверенитет и територијални интегритет Украјине, представљало грубо кршење међународног права и додатно довело у питање изјављену посвец́еност Русије да настави да се бави дипломатијом за постизање мирног рјешења ове кризе".

Амерички државни секретар је рекао да ће бити потребан "брз и чврст" одговор САД и њихових савезника.

Да ли је Русија раније признавала отцијепљене државе?

Русија је у прошлости признала независност Абхазије и Јужне Осетије, два отцијепљена грузијска региона, послије кратког рата са Грузијом 2008. Пружила им је велику буџетску подршку, проширила руско држављанство на њихово становништво и тамо стационирала хиљаде војника.

Које су предности и мане ове одлуке?
У случају Грузије, Русија је искористила признање отцијепљених региона како би оправдала отворено војно присуство у сусједној бившој совјетској републици у покушају да на неодређено вријеме осујети аспирације Грузије да постане дио НАТО, ускраћујући јој пуну контролу над сопственом територијом. Исто би могли да учине и с Украјином.

Са друге стране, Москва се суочава са санкцијама и међународном осудом због напуштања споразума из Минска након што је дуго тврдила да му је посвећена. Такође ће на неодређено вријеме бити оптерећена одговорношћу за двије територије које су опустошене осмогодишњим ратом и којима је потребна огромна економска подршка.