Док у Хрватској траје еуфорија око скорог пуштања у саовбраћај Пељешког моста, Јавно подузеће "Аутоцесте ФБиХ" управо је објавило јавни позив за израду идејног и главног пројекта дијела Јадранско-јонског коридора, дионица Столац - Интеррегионални чвор Почитељ, дужине око 23 километра. Та вијест за хрватску страну не би била толико важна да за собом не повлачи нови могући проблем саобраћајне (не)повезаности Дубровачко-неретванске жупаније. Многи се већ питају постаје ли Почитељ главно чвориште на путу од Трста до Грчке, а нови Пељешки мост тек локална обилазница?
У тексту под насловом "Јадранско-јонска аутоцеста неће преко Дубровника, него преко Требиња", "Дубровачки вјесник" пише да након 20 година чекања на путну спону југа Хрватске са остатком те земље, нико не жели нида помисли да би Пељешки мост с приступним путевима могао 'изгубити на цијени' ако регионални крак Јадранско-јонског ауто-пута крене кроз залеђе, од Почитеља до крајње тачке Аранђелова код Требиња на граници са Црном Гором и у потпуности заобиђе територију Храватске?
Досад се о јадранско-јонском саобраћајном правцу говорило као бенефиту за саобраћајно изоловани југ Храватске, посебно због довршетка Пељешког моста и очекиваног проласка ауто-пута подручјем Неума.
"Хоће ли се највећи хрватски инфраструктурни пројекат уклопити у тај калуп требало би бити јасније након 15. марта, кад истиче рок за пријаву понуђача заинтересованих за изградњу дионице Столац-Почитељ. Уговорна вриједност документације је процијењена на 6.000.000 милиона КМ без ПДВ-а, а планирани рок завршетка је 18 мјесеци. Почетак трасе у Почитељу пројектанти виде као спој с паневропским Коридором Вц (од Венеције до Кијева), а осим кроз општине Столац и Чапљину обухватио би и Равно, Љубиње, Требиње и ишао даље према Црној Гори, без видљиве везе са Хрватском", пише "Дубровачки вјесник".
Ипак, пише овај медиј, у хрватским стручним и политичким круговима, међутим, не сматрају да ће на будућем саобраћајном правцу Пељешки мост остати маргинализован.
Дубровачко-неретвански жупан Никола Доброславић истиче да свака држава размишља о начину повезивања своје територије, с тога није жилио да кометарише трасу Јадранско-јонског ауто-пута кроз Федерацију БиХ и Републику Српску.
"Што се тиче Хрватске, планира се повезивање крајњег југа ауто-путем од чвора Метковић до Осојника с изласком у БиХ (као дијелом Јадранско-јонског коридора), брзом саобраћајницом Аеродром Чилипи – Дубровник – Осојник и брзом цестом Бријеста – Перна", рекао је Доброславић.
"Хрватске аутоцесте" у међувремену су интензивирале разговоре о изградњи 47 километара ауто-пута у пуном профилу са још 14,7 километара приступних путева од Метковића до Дубровник (Осојник) по цијени од 1.200.000.000 куна, односно од око 313.000.000 КМ.
Шта Ви мислите о овоме?