У Музеју Херцеговине у току су грађевински радови на уређењу Дучићевог легата, који ће овом реконструкцијом добити достојан изглед какав и заслужује збирка коју је родном граду поклонио велики пјесник и дипломата.
Радови су, осим у Дучићевом легату, активни и у приземљу зграде Музеја, гдје су пронађени остаци старог Требиња у виду великих бедема и калдрме, који још једном потврђују да је прије постојећег старог језгра какво данас познајемо постојао још старији град који је познат као Бањ-Вир.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже за ТребињеЛиве.инфо да радови у Дучићевом легату обухватају реконструкцију цјелокупног изложбеног простора гдје су смјештени Дучићеви поклони и његове личне ствари.
"Искористили смо тренутак организовања изложбе о Дучићу у Београду и Бањалуци, током којих су предмети из наше збирке изложени у овим градовима. То је била одлична прилика да покренемо реконструкцију простора Легата, који је одавно залужио да буде саниран", рекла је Грујићева.
Она наводи да су са унутрашњих зидова на јужној страни скинули малтер, те да се сада види сва љепота херцеговачког камена, који ће на неки начин у будуће да доминира простором Дучићевог легата.
"Осим тога, радимо и на санацији подова, те увођењу нове врсте гријања и хлађења, које ће омогућити да се са фасаде зграде Музеја скину и преостали клима уређаји који нарушавају њен изглед", истакла је Грујићева.
Када се уђе у овакав облик радова неопходна су значајна финансијска средства, а свакако да Дучићев легат заслужује да се цјелокупна заједницна укључи у његову реконструкцију, јер ко је то заслужио ако није Дучић, као бар мали вид захвалности за све оно што је учинио за свој родни град.
Као важан сегмент радова Грујићева истиче и санацију подрумских просторија Музеја, испод којих се крије непроцјењиво богатство које је свједок бурне и дуге историје Требиња. То је, каже нам, археолошко откриће непроцјењиве вриједности које указује да историјски континуитет нашег града.
"У тим подрумским просторијама смо подигли под и испод њега су нам се указали зидови старог Требиња који се настављају на већ октирвене камене зидове испод торња Музеја. Сада планирамо да на том дијелу ставимо стакло тако да сви посјетиоци и грађани Требиња виде шта се крије испод зграде Музеја која је сама по себи веома интересантна", навела је Грујићева.
СВИ ДА ПОМОГНЕМО ОВАЈ ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ
Грујићева не крије да су финансијска средства увијек проблем и да Музеј сам као најважнија установа културе у овом дијелу Републике Српске не може да изнесе све трошкове. Ипак, вјерује да ће Град, ресорно министарство и донатори бити ти који ће омогућити да се заврше сви започети радови.
Већ су добили прву донацију од Италијанке Кармеле Скарано Марачић из Барија, која је путем Фонације "Сестосенсо" уплатила 3.000 евра.
"То је једна госпођа од 82 године која је својевремено радила научне радове о Дучићу и која се просто заљубила у њега и његов рад. Када год дође у близину Требиња, увијек посјети Требиње и Музеј Херцеговине и наново се очара оним што је Дучић урадио за свој град", прича Грујићева.
Вољела би каже и да требињски привредници помогну обнову Дучићевог легата.
"Цијела заједница треба да се укључи. Обратићемо се и ресорном министарству Владе Србије и нашим сународницима у Београду и Србији. Дучић заслужује да му се одужи цијела заједница, а не неки појединац, јер он лично никада није радио за појединца него за општу ствар било као пјесник, дипломата или као Требињац за његово мило Требиње", навела је Грујићева.
Шта Ви мислите о овоме?