Путин: Желите ли рат са Русијом?

"Желите ли да ратујете са Русијом? Треба ли то Французима, Ниjемцима, Италијанима и осталим Европљанима? Сигурно не. Европске земље знају да форсирање украјинске кризе није само против Русије, него и против Европе", рекао је руски предсједник Владимир Путин након московског састанка с француским колегом Емануелом Макроном.

А ту Путинову изјаву, заправо реторичку пријетњу или упозорење Европи, наглашава већина руских прокремаљских медија након готово шестосатних разговора двојице лидера углавном о "украјинском питању", пише Јутарњи.хр.

Путин је рекао да би примање Украјине у НАТО "неизбјежно довело до рата Запада и Русије" јер би Украјинци хтјели натраг Крим, а "НАТО би морао  да се умијеша према члану 5 споразума" те додао како би то "био рат без побједника".

Путин се запитао зашто је потребно ширење НАТО-а на исток те додао да је та политика "отворених врата" дискутабилна. Закључио је да НАТО може примити неку земљу у своје чланство, али и да не мора, а руски медији га надопуњују "ако то угрожава нечију, у овом случају руску сигурност".

Јутарњи даље наводи да, с обзиром на то да се говори о томе да се Путин из Пекинга, гдје се недавно сусрео са Си Ђинпингом, вратио прилично незадовољан, сви руски медији на насловницама, одмах уз текстове о посјети Макрона, објавили су виjест да је Кина "одлучно против даљег ширења НАТО-а на исток".

Познати прокремаљски коментатор Пјотр Акопов каже да је након састанка јасно да Макрон не "пада на англосаксонски спектакл везан уз Украјину", а већина руских медија нада се неслози у НАТО-у, а за кризу оптужују САД који, како кажу, "поновно хушка Европу против Русије".

Већина тамошњих медија Макронов долазак у Москву те истовремену посјету њемачког канцелара Олафа Шолца Вашингтону разматра као "посредничку мисију двојице европских лидера" између Русије и САД-а, готово као да су тек преносиоци порука.

Руски медији не заборављају напоменути да међу чланицама НАТО-а има много различитих мишљења о Украјини и да Москва мора играти на ту неслогу. Медији понављају Путинове речи да је НАТО ипак "војни, а не миротворни савез" та да су се у то увјерили становници Ирака, Либије и Авганистана, а да не треба "занемарити ни операцију против Београда".

Дипломатски пут

Многи руски медији наводе да је "дипломатски пут" једино решење, али не заборављају истакнути да је Макрон дошао усред изборне кампање те да му успјех разговора с Путином и "доношење мира, односно спријечаване рата" у Европи може донијети изборну превагу у борби за други мандат.

Ипак, руски медији прећуткују или тек успутно пишу о информацији, коју је први објавио Фајненшнл Тајмс, да је Владимир Путин обећао Макрону да ће након великих војних вjeжби у Бјелорусији, који почињу за који дан, повући свих 30 хиљада својих војника који учествују у њима.

Исти извор наводи да ће ти маневри бити одржани уз украјинску границу, 200-тињак километара од Кијева. Путин је, наводно, Макрону још рекао да Русија неће "прeдузимати друге војне активности" та да је спреман на "структурални дијалог" о колективној сигурности. 

Из Кремља за сада још ништа нису потврдили, осим да ће се дијалог наставити те да ће се Макрон, након састанка с украјинским предсједником Владимиром Зеленским, телефонски чути с Путином како би му рекао што се с њим договорио.

У разговорима Путина и Макрона забљеснула је и једна бизарна понуда "с висине" руског предсједника. 

Он је, наиме, понудио "хуманитарни азил" у Русији бившем украјинском предсједнику Петру Порошенку, кога у Кијеву оптужују за велеиздају. 

Порошенко је кратко узвратио да ће се "он снаћи и у Украјини".