nedjeljna setnja (6).JPG

Са 3.531.159 људи, колико их је, заједно са 196.000 нерезидентних, пописано 2013. године, БиХ је спала на 3.045.890 становника, колико их је било 2020. године, што значи да смо за седам година у минусу за око 485.000 грађана.

Показује то анализа демографа Стеве Пашалића, коју је уступио "Независним новинама", а у којој је видљиво да је популациони губитак посебно изражен ако нове податке упоредимо са онима из 1991. године, када је у БиХ било 4.377.033 људи.

Пашалић, на основу детаљне анализе, закључује да је БиХ најбрже од свих мање развијених земаља на подручју Балкана прошла кроз демографску транзицију, те је, према релевантним показатељима, рангирана међу демографски најкритичније европске земље.

"Република Српска је данас у дубокој демографској кризи тј. рецесији, што значи да су процеси и трендови у кретању и развоју становништва Српске поремећени, тако да угрожавају њен не само популациони већ и друштвено-економски развој и прогрес. Посебно је важно истаћи да су коријени демографске кризе у Српској дубоки, међусобно каузално повезани и дугорочни, од којих дио њих има ендогене тј. унутрашње, а дио егзогене тј. спољне узроке", навео је Пашалић.

Он упозорава да је од 1996. до 2020. године општа стопа наталитета у Српској у константном паду, а 2011. године први пут је број живорођених пао испод 10.000.

"Заједничко дјеловање ниског фертилитета, исељавања младих и неповољне старосне структуре довели су до почетка процеса демографског изумирања одређених подручја у Српској", наглашава Пашалић.

Истиче и да промјене у старосној структури становништва Републике Српске прате два паралелна тренда - повећање удјела старих 65 и више година (више од 20 одсто) и опадање удјела младих до 14 година (13,4 одсто).

"Становништво Републике Српске прешло је из стадијума демографске старости, потом стадијума дубоке демографске старости и већ се налази на почетној граници најдубље демографске старости", истакао је Пашалић.

У посљедњих седам година из БиХ се, додаје он, иселило 228.720 становника. На попису 2013. године, у Рибнику је пописано 6.048 становника, а према процјенама Републичког завода за статистику, 2020. их је било 5.175.

И демограф Пашалић истиче да имамо значајне људске ресурсе у дијаспори, а тај људски капитал, наглашава, треба да искористимо.

"Дакле, мјере се морају усмјерити и према нашем становништву које је изван земље. Најављен је и попис - регистрација нашег становништва које је у исељеништву. Уколико се то добро уради, биће то капитални подаци за моделирање неких демографских мјера", навео је Пашалић.

У Републици Српској би, предлаже он, прва мјера била да се донесе одлука да се свака инвестиција из иностранства ослободи пореза на добит наредних десет година, али и за становништво у пасивнијим крајевима како би се задржало на тим просторима.

Истиче да постоје мјере популационе политике које се могу примијенити одмах. Рецимо, како сматра, треба изједначити плаћено породиљско одсуство са платом коју жене имају за вријеме рада, а незапосленим породиљама дати просјечну плату. Породице са више дјеце, сматра он, морају имати значајније пореске олакшице.

Ипак, дугорочне мјере дају најбољи ефекат, па Пашалић, рецимо, истиче да је у том контексту битна снажна економија која осигурава радна мјеста и стабилне изворе прихода. Битно је, додаје, обезбиједити и приступ финансијски приступачном стамбеном смјештају за породице.

"Најбољи начин рјешавања проблема смањења броја становника је створити услове да млади могу градити своју будућност", закључио је Пашалић.