crkva u ljubinju1.jpg

У унутрашњости цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу под стаклом се чувају остаци још три ранохришћанске цркве из периода од четвртог до 15. вијека, као и још много покретног археолошког материјала, па овај храм, осим што је национални споменик БиХ, представља и право археолошко благо.

Раде Ликић, публициста из Љубиња, каже за Срну да је приликом археолошких истраживања 2014. године откривено да је на овом мјесту постојала црква из четвртог до шестог вијека, потом она која је прављена у 12. или 13. вијеку, те из 14. до 15. вијека.

"Ти остаци су сви под стаклом, нађено је доста покретног археолошког материјала, римски стилус, односно писаљка, новчићи дубровачки из 14. или 15. вијека, керамика од праисторије до модерних времена, доста римског античког цријепа, 40 и нешто гробова", навео је Ликић.

Он истиче да је због свега овога, црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу једно од најзначајнијих археолошких налазишта у БиХ.

crkva u ljubinju2.jpg

Археолог Ивана Грујић рекла је Срни да досадашња археолошка истраживања показују да је Љубиње значајно средиште у којем се у континуитету врши сахрањивање од римског периода до данашњег времена и зидају цркве, што указује на постојање и насеља из различитих периода.

"Уједно, истраживања у Љубињу показују и колико резултати археолошких ископавања могу да употпуне сазнања која се формирају на познатим историјским изворима, али и на народном предању. На оваквим локалитетима могу се пратити утицаји црквених центара и ширење хришћанства, мисионарска делатност на подручју провинције Далмације у римском периоду, као и друштвени и политичко-војни односи на простору Балкана", каже Грујићева.

Она истиче да је посебан значај ових открића у томе што су сазнања о црквеном градитељству пренемањићког периода оскудна и захтијевају систематска мултидисциплинарна истраживања.

Црква Рођења Пресвете Богородице, као градитељска цјелина, проглашена је националним спомеником БиХ 2005. године и чине га објекат цркве, покретно насљеђе /Јеванђеље из 1793. године и литијна икона/ и остаци средњовјековне некрополе стећака са преосталих шест споменика. Саграђена је 1867. године, смјештена је у средишту некадашње некрополе стећака, а поред спомен-гробнице цивилним жртвама фашистичког терора. Приликом обнове цркве, када се у дренажном каналу копаном око цркве, наишло на већи број фрагмената римске кровне опеке и керамике и на дио старијег зида, 2014. године услиједила су археолошка истраживања у којима су пронађена ова значајна археолошка открића.