Више од милион и 330 хиљада марака уплаћено је прошле године за боравишне таксе у Републици Српској. То је за 35 одсто више него за 2020. Ипак, сви су сагласни да то није прави показатељ колико туриста борави у приватним смјештајима код нас. Овај вид сиве зоне у туризму представља велики проблем. Тешко је израчунати колико непријављивање гостију и избјегавање плаћања боравишне таксе штети локалне и републичке буџете.
Бањалука, Требиње, Источно Сарајево са Јахорином само су неки од градова и дестинација који се могу похвалити великим бројем туриста прошле године. Посебно пред новогодишње празнике. У том периоду било је тешко наћи смјештај, било у хотелима или приватним кућама и становима. Али ова статистика не одговара уплаћеним накнадама за боравишну таксу и пријаву гостију. И то је годинама проблем локалних заједница.
- Ако узмемо у обзир чињеницу да је у 2019. био велики број гостију и посјета, а с друге стране имамо податак да су тада смјештајни капацитети били попуњени 20 одсто, онда видимо да ту има диспропорција - истиче Александра Симић из Одјељења за привреду и развој Града Бањалука.
Из Туристичке организације Требиња истичу да је према њиховим подацима пријављена само једна трећина гостију. Процјене су да Град Требиње и туристичка организација због овога годишње губе од 80 до 100 хиљада марака.
У буџету Источног Сарајева од накнаде за боравишну таксу планирају 200.000 марака. Сматрају да због неефикасног система наплате губе много више новца.
- Процјена је да град Источно Сарајево у једној години изгуби близу 400 до 500 хиљада марака. Уколико се уведу пријаве на дневној бази, сигурно да би имали више новца - каже градоначелник Љубиша Ћосић.
То сматрају и у бањалучкој Туристичкој организацији. Кажу да треба примјенити праксу из Србије и Хрватске.
Сви су сагласни да је дигитализација пријаве неопходна и финансијски исплатива. Незванично, постоје и малверзације са књигом гостију.
- Јесте прописано да није више поребна овјера књиге гостију, али то је рађено управо на захтјев корисника ових услуга јер су локалне заједнице висину ове услугу наплаћивали различито - напомиње министарка туризма Сузана Гашић.
Како натјерати неодговорне власнике хотела и приватних смјештаја да пријаве сваког госта питање је на које за сад тешко наћи прави одговор. Републичка инспекција издала је 480 прекршајних налога у прошлој години у области угоститељства и туризма вриједности 446.700 марака. У 14 случајева утврђене су неправилности у вођењу књига.
У ресорном министарству сматрају да инспекције треба више да се фокусирају на овај проблем.
- Наши инспектори били су заузети сада у вријеме пандемије, али надамо се да ће у наредном периоду доста се више посветити овом проблему - додаје министарка Гашић.
Пријава гостију није обавеза само из финансијских разлога, већ и из безбједносних. Такође, 2,5 или 3 марке дневно по госту је новац који се на одређени начин враћа, јер се троши за промоцију туризма у локалним заједницама.
Шта Ви мислите о овоме?