Пјевач, композитор и текстописац Љубомир Љуба Манасијевић је умјетник чија музика изражава српски дух, историју и културу. Кроз своју музику његује традицију нашег народа и више од 30 година је представља публици.
У разговору за ТребињеЛиве.инфо он каже да су му инспирација Његош, Ракић, Дучић и остали пјесници који су радили на националном плану као и композитори попут Мокрањца.
У више наврата је долазио на југ Херцеговине и увијек се враћао у Београд пун утисака. Према његовим ријечима, то су била осјећања заједништва и српскога братства.
"Херцеговина је за српски народ и за нас који смо у српској традицији, историји и култури једна посебна мисао и један простор који је увијек био просрпски. Увијек је то показивао кроз историју, још од Светог Саве (сигурно и раније) памтимо да је то била његова земља. Та традиција је утиснута у херцеговачки дух који и данас опстаје без обзира на то што су удаљени од матице. Мој утисак када боравим у Требињу је да сви овдје добро познају све што је везано за Србију, традицију и културу, а поготово што бројна младост Херцеговине студира или је студирала у Србији", каже Манасијевић.
Велики број Херцеговаца живи у Србији и народ стално циркулише тако да је та веза нераскидива, а Херцеговци су показали шта су све урадили у свијету.
"Тако појединци попут Јована Дучића и грофа Сава Владиславића познати у свијету. Кад сам издавао прву касету под називом 'Са Косова, зора свиће' и 'Ој Косово, Косово' узео сам Дучићеву пјесму 'Аве Сербиа' као симбол српства и свега онога што Србија садржи, а Херцеговина је пијемонт српства", објаснио је Манасијевић.
Са 13 година Манасијевић почео је да иде на часове хармонике, а касније гитаре, клавира и соло пјевања, а са 17 је постао члан КУД "Градимир Михајловић", а касније и КУД "Ђока Павловић".
Најзначајније Манасијевићеве пјесме настале су приликом посјете Косову и Метохији на прослави 600 година од Косовског боја. Том приликом, на отварању изложбе сликара Милића од Мачве, извео је пјесму "Небо је високо Србијо", а на бденију пред празник Видовдан, кад су од ране зоре до видовданској јутра црквени хорови пјевали без престанка, инспирисало га је да направи композицију за пјесму "Востани Сербие" и напише текст пјесме "Ој Косово, Косово".
"Једноставно снимио сам на касети то наредне године. Ту је имала примат пјесма 'Востани Сербие' јер је дошао рат и ратна збивања тако да се пјесма проширила на све просторе, па је пјесма 'Ој Косово, Косово' остала у позадини. Међутим, она је временом све више добијала на популарности и у ово вријеме је она 'експлодирала'. Ја нисам желио да задржим и поставим строго моја ауторска права да би то многи људи чули и хвала Богу то се проширило. Порука која се преноси је у реченици 'Србадија кличе цела, Не дамо те Косово, то је наше увек било од старих нам остало'. Наша браћа Руси пјевају, па чак и Американци, то је веома јако интересантно", поручио је Манасијевић.
Досадашњим радом и стваралаштвом је задовољан, а добитник је "Златне значке за културу" 1992. године за заслуге у српској култури, коју му је додијелила Културно-просвјетна заједница Републике Србије.
Гостовао је у САДбна Етнофолк фестивалима (Чикаго, Њујорк, Висконсин, Мендозино) као инструктор за српску музику и пјесму. Прије неколико година оформио је оркестар "Сербиа" са којима наступа по Србији и држи концерте.
Шта Ви мислите о овоме?