Prvi januar 2022 trebinje2.jpg

Забрињавајући подаци стигли су из Пореске управе Републике Српске који кажу да је у Требињу од 30. децембра 2021. до 6. јануара 2022. године потрошено тек 600.000 КМ више него у истом периоду претходне године.

Наиме, у Требињу је потрошено 5,5 милиона КМ, док је прошле године у периоду од 30. децембра 2020. до 6. јануара 2021., када су границе биле затворене и када у граду скоро и да није било туриста, потрошено чак 4,9 милиона КМ.

Ови подаци, упозоравају економисти, треба да упале црвени аларм јер показају да на терену нешто добро не штима.

У Требињу је само током новогодишњих празника било око 7.000 ноћења што је око 3.500 туриста, јер су сви регистровани смјештајни капацитети били попуњени, а процјене су да је у граду било најмање још толико оних који нису прошли кроз евиденцију.

Струка се слаже да су подаци Пореске управе поражавајући за требињску економију.

"Ово је и показатељ да је промет преко фискалних каса малтене исти као у години када се није могло ни у Хравтску ни у Црну Гору, а Србија тражила тест на корону. То је просто немогуће. Очигледно је да су инспектори преспавали празнике. Ово су поражавајући резултати", појашњава струка.

Наши суграђани нам с друге стране кажу да ријетко траже фискални рачун.

"Углавном га добијем у апотеци и продавницима гдје купујем храну. Пријатељи су ми причали да су се изненадили кад су им у требињским ресторанима умјесто фискалног рачуна доносили рачуне на листу папира са печатом. Ипак је ово туристички град", поручује једна Требињка.

А чим се не издавају фискални рачуни мањи су и приходи од ПДВ-а, који добрим дијелом пуне градски буџет.

"Један од очигледних проблема је фискализација коју очигледно више нико не може да контролише. Просто је немогуће да било који угоститељски објекат на годишњем нивоу има приходе мање од 50.000 КМ, а то значи да није у систему ПДВ-а", објашњава саговорник портала ТребињеЛиве.инфо.

Он даље појашњава на конкретном примјеру.

"Узмимо да имамо два угоститељска објекта. Овај први издаје фискалне рачуне и на њима је приказан ПДВ од 17 одсто. Код њега кафа кошта 1,50 KM и то значи да око 0,22 KM иде у републички и градски буџет. Али овај други кафић није у систему ПДВ-а јер током једне календарске године има укупне приходе испод 50.000 КМ, али он ту исту кафу наплаћује такође 1.50 КМ. Свима који желе је јасно да ту нешто није у реду", каже нам он.