Zabrinjavajući podaci stigli su iz Poreske uprave Republike Srpske koji kažu da je u Trebinju od 30. decembra 2021. do 6. januara 2022. godine potrošeno tek 600.000 KM više nego u istom periodu prethodne godine.
Naime, u Trebinju je potrošeno 5,5 miliona KM, dok je prošle godine u periodu od 30. decembra 2020. do 6. januara 2021., kada su granice bile zatvorene i kada u gradu skoro i da nije bilo turista, potrošeno čak 4,9 miliona KM.
Ovi podaci, upozoravaju ekonomisti, treba da upale crveni alarm jer pokazaju da na terenu nešto dobro ne štima.
U Trebinju je samo tokom novogodišnjih praznika bilo oko 7.000 noćenja što je oko 3.500 turista, jer su svi registrovani smještajni kapaciteti bili popunjeni, a procjene su da je u gradu bilo najmanje još toliko onih koji nisu prošli kroz evidenciju.
Struka se slaže da su podaci Poreske uprave poražavajući za trebinjsku ekonomiju.
"Ovo je i pokazatelj da je promet preko fiskalnih kasa maltene isti kao u godini kada se nije moglo ni u Hravtsku ni u Crnu Goru, a Srbija tražila test na koronu. To je prosto nemoguće. Očigledno je da su inspektori prespavali praznike. Ovo su poražavajući rezultati", pojašnjava struka.
Naši sugrađani nam s druge strane kažu da rijetko traže fiskalni račun.
"Uglavnom ga dobijem u apoteci i prodavnicima gdje kupujem hranu. Prijatelji su mi pričali da su se iznenadili kad su im u trebinjskim restoranima umjesto fiskalnog računa donosili račune na listu papira sa pečatom. Ipak je ovo turistički grad", poručuje jedna Trebinjka.
A čim se ne izdavaju fiskalni računi manji su i prihodi od PDV-a, koji dobrim dijelom pune gradski budžet.
"Jedan od očiglednih problema je fiskalizacija koju očigledno više niko ne može da kontroliše. Prosto je nemoguće da bilo koji ugostiteljski objekat na godišnjem nivou ima prihode manje od 50.000 KM, a to znači da nije u sistemu PDV-a", objašnjava sagovornik portala TrebinjeLive.info.
On dalje pojašnjava na konkretnom primjeru.
"Uzmimo da imamo dva ugostiteljska objekta. Ovaj prvi izdaje fiskalne račune i na njima je prikazan PDV od 17 odsto. Kod njega kafa košta 1,50 KM i to znači da oko 0,22 KM ide u republički i gradski budžet. Ali ovaj drugi kafić nije u sistemu PDV-a jer tokom jedne kalendarske godine ima ukupne prihode ispod 50.000 KM, ali on tu istu kafu naplaćuje takođe 1.50 KM. Svima koji žele je jasno da tu nešto nije u redu", kaže nam on.
Šta Vi mislite o ovome?