Policijski radar.jpg

У току прошле године издата су 323.022 прекршајна налога из области безбједности саобраћаја, док су надлежним судовима поднесена 3.994 захтјева за покретање прекршајног налога, поврђено је "Независним" у МУП-у РС.

Према њиховим ријечима, полицијски службеници најчешће су санкционисали непрописну брзину.

"Током 2020. године издата су 249.684 прекршајна налога, док је надлежним судовима поднесен 3.481 захтјев за покретање прекршајног поступка. У 2019. години издато је 231.122 прекршајних налога, док је 3.215 захтјева за покретање прекршајног поступка поднесено надлежним судовима", истакли су из МУП-а РС.

Додали су да је прошле године кажњено 1.237 пјешака, 2020. њих 2.248, а 2019. године прекршајни налог је добило 2.946 пјешака.

"На путу који има изграђене пјешачке прелазе или посебно изграђене прелазе, односно пролазе за пјешаке, при прелажењу пута пјешак је дужан да се креће тим прелазима, односно пролазима, ако они нису удаљени од њега више од 100 метара", појаснили су из МУП-а РС.

Истакли су да је због прекршаја који се односи на управљање возилом под дејством алкохола утврђеног помоћу одговарајућих средстава или апарата, односно одбијања испитивања прошле године санкционисано 24.685 возача.

"У истом периоду 2020. године санкционисано је 14.980 возача, а 2019. године кажњена су 21.252 возача", навели су из Министарства.

Миленко Јаћимовић, предсједник Удружења за унапређење безједности саобраћаја РС, нагласио је за "Независне новине" да су узрок повећања броја прекршајних налога информационе технологије у виду видео-надзора, односно аутоматског евидентирања прекршаја посредством камера, стационарних радара и слично.

"Значајно је повећан број налога када су у питању нерегистрована возила, пролазак кроз црвено на семафору и прекорачење брзине. Једна камера или стационарни радар биљежи далеко више прекршаја у односу на контролна евидентирања од стране саобраћајне полиције", појашњава Јаћимовић.

Нагласио је да ове бројке у сваком случају показују да је стање забрињавајуће.

"Ово је показатељ стварног стања на терену. Иако су у задњих пет година повећани новчани износи за казне, видимо да је и повећан број казни. Мислим да би требало да копирамо нека рјешења из Европске уније или свијета. Они су у своје законодавство увели превентивне мјере, кампање, прављење емисија и чланака о безбједности саобраћаја. Такође, имамо инструкцију Европске комисије да од 2025. године произвођачи аутомобила морају у новопроизведена возила уградити лимитаторе брзине и ово јесте један од елемената како би се смањиле казне", казао је Јаћимовић.

Навео је да је у неким европским земљама већ више од 10 година прописано да вишеструки повратници у чињењу прекршаја у саобраћају могу возити само једно возило у које је уграђен лимитатор брзине.

"Имамо веома јефтине уређаје који се уграђују у возила и који детектују присуство алкохола, а неки произвођачи аутомобила то годинама уграђују у новопроизведена возила. Морамо се полако окретати неким рјешењима која су давно уграђена у законодавство неких најбезбједнијих земаља ЕУ и свијета, јер само кажњавање не постиже резултат", закључио је Јаћимовић.