solarna elektrana.png

Могућност да сваки грађанин у Српској производи струју за своје потребе из соларних панела, а која ће бити отворена усвајањем новог Закона о обновљивим изворима енергије привукла је велику пажњу, јер на тај начин не би били изложени тржишту на којем цијене већ дуже времена дивљају.

Међутим, због лошег животног стандарда мало ко од њих може да издвоји неколико хиљада евра за инвестицију, па ће бројни бити принуђени да се кредитно задуже.

На срећу, већ постоје посебне кредитне линије код комерцијалних банака, а поједине компаније које се баве уградњом панела својим купцима нуде помоћ како би пронашли извор за финансирање.

Генерално, процедура одобравања кредита за улагање у соларне електране, се не разликује битно од стандардних процедура одобравања било којег другог кредита.

За реализацију кредита је потребно имати комплетирану документацију за изградњу електране.

Банке нуде бескаматне кредите

Економиста и стручњак у области енергетике Дамир Миљевић каже како су поједине банке препознале значај инвестиција у ОИЕ па тако дају грантове од 15 до 20 одсто.

“Ако на примјер соларни панели коштају 6.000 марака, банка одобрава кредит са каматама од три до четири одсто. Када се пројекат реализује они основицу кредита смање за 15 до 20 одсто, односно добијете бескаматни кредит”, каже Миљевић.

Он каже како би се Српска требала угледати на земље у окружењу који својим грађанима увелико олакшавају инвестицију.

Тако на примјер Хрватска, каже, подржава своје грађане између 30 и 80 одсто вриједности инвестиције, у зависности од степена развијености подручја на којем се живи.

Србија сноси 50 одсто од укупног трошка уграње панела, што увелико олакшава посао ономе ко се одлучи да их постави на своме дому.

Занимљив модел има и Црна Гора. Тамо се управо на три хиљаде домаћинстава и 500 мањих фирми постављају панели по систему “кључ у руке”. Све је замишљено тако да власник објекта троши енергију коју производи, а из остварених уштеда враћа кредит.

Између седам и осам година пројекат се исплаћује, а он до краја радног вијека електране добија бесплатну струју.

“Све је питање добрих намјера. Модели постоје и не треба се правити посебно паметан”, закључује Миљевић.

А грађани Српске би убудуће поред банки помоћ могли добити и од Фонда за заштиту животне средине РС.

Фонд разматра подстицаје за соларне панеле

Директор Фонда Срђан Тодоровић каже за ЦАПИТАЛ како све указује на то да ће цијене електричне енергије и даље расти, па је очекивати и да ова тема буде све атрактивнија за грађане.

“Намјера нам је, с обзиром да је отворена могућност да индивидуални стамбени објекти постављају соларне панеле, да дефинишемо механизам путем којег ћемо постицати ову врсту улагања. У којој мјери и у којем проценту, то ћемо још видјети”, каже он.

Бањалучка фирма “ЕТМАX” најављује како ће од наредне године своју стандардну понуду, која обухвата пројектовање, извођење и пуштање у рад соларних електрана проширити и конкретним рјешењима у сегменту кредитирања пројеката по принципу „кључ у руке“.

“Захваљујући томе ћемо значајно поједноставити могућност да будући „просумери“ остваре своје идеје и постану одрживи произвођач-потрошач електричне енергије”, поручују они.

Они очекују да у наредном периоду буде више доступних кредитних производа за ове намјене и да ће услови бити конкурентнији, јер ће ОИЕ бити све атрактивнији за инвестирање.

“Можемо истаћи, да неке пословне банке већ имају повољне каматне стопе за финансирање енергетске ефикасности, па самим тим и за соларне електране, и у принципу су ниже од стандарних каматних стопа. Не мање важно, када је у питању финансирање физичких лица је да инвестиције обновљивих извора енергије укључују посебну погодност и финансирање и из ГЕФФ кредитне линије са повратом на инвестицију до 20 одсто”, кажу у “ЕТМАX-у”.

У „ЕТМАX-у“ оцјењују како домаће тржиште мора више учествовати у производњи електричне енергије из обновљивих извора.

“Можемо очекивати да ће ускоро и до нас доћи одређене законске регулативе ЕУ којим ће се, као стандард за извознике, отворити питање колико је учешће зелених енергија у производима. Треба имати у виду да велики броји извозних фирми из БиХ тренутно има конкурентне производе због цијена електричне енергије у нашој земљи, али уколико се не окрену улагањима у обновљиве изворе енергије могу се убрзо суочити са одређеним препрекама у пословању”, закључују у овој фирми.