mucnina voznja.jpg

Од мучнине у току вожње пати велики број људи. Научници уложили напор и успјели су да докажу шта тачно изазива мучнину током покрета то јест, у току вожње.

Један дио људи, приликом путовања, па чак и током краткотрајне вожње, осјети симптоме мучнине и вртоглавицу праћењу нагоном за повраћањем. Стручњаци су покушали да пронађу узрок за мучнину током вожње.

"Није ријеч о болести попут грипа, већ о својеврсном 'кратком споју' у мозгу. До тог 'кратког споја' долази када мозак прими противрјечну поруку о кретању и положају тијела у простору, што збуњује мозак и резултира мучнином, а често и повраћањем", објаснио је др Јелинек, љекар у берлинском Центру за путовања и тропску медицину.

Мучнина током вожње назива се још и кинетоза, односно болест кретања, и дефинише се као лоша адаптација организма на покрет. Она се одиграва када три дијела нашег тијела осјете покрет - очи, унутрашње ухо и сензорни нерви који шаљу сигнале мозгу.

Кинетоза настаје када само један од ових горе претходно наведених чула, углавном унутрашње ухо, осјети кретање, а остали не. Док нам очи омогућују да видимо да се крећемо, нерви у мишићима и екстремитетима нам дају осјећај кретања. За то вријеме, унутрашње ухо омогућује нам да перцепирамо кретање.

Сићушне цијеви испуњене течношћу унутрашњег уха говоре нам гдје се крећемо. Ако смо окренути наопачке, то одмах знамо. Ако ходамо брзо и то знамо јер се течност у уху понаша по законима физике. Таламус све те информације врло једноставно преноси у мозак.

Међутим, док се возимо аутомобилом или бродом, таламус је збуњен. Мишићи нису у покрету, а очи виде да се крећемо, притом и брзо. Споменута течност у унутрањем уху јако се узнемири јер се крећемо. Долази до побрканих сигнала који упућују на то да нешто није у реду, што збуњује мозак који стимулише производњу хормона стреса.

Односно када остала чула "закажу" наш мозак се буни и добија помијешане сигнале. Због абнормалности, утиче на цијели организам и отуда настаје осјећај мучнине и рефлекс за повраћањем.

Иначе, мучнина за вријеме вожње чешћа је код дјеце јер мозак није још у потпуности развијен, за разлику од мозга одрасле особе који већ "има искуства" и боље процесуира противречне поруке. На срећу оних који пате од мучнине у току вожње такозвана "болест путовања" престаје чим изађу из превозног средства.