nalaganje-badnjaka-hrupjela-trebinje-3

Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници прослављају данас Бадњи дан који је неизоставан дио божичних обичаја.

Дан уочи Божића се зове Бадњи дан, а вече Бадње вече. Име бадњак повезано је са ријечју "бдјети" будући да се на тај дан бдјело чекајући рођење Исуса Христа. Тада се не спава већ се бди, жељно се ишчекује Христово рођење. Због тога се и бадњак тако зове (јер се уноси у кућу на Бадње вече).

Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Бадњи дан је посљедњи дан Божићног поста.

На сам Бадњи дан укућани рано устајају, а жене праве божићни ручак, спремају дом и припремају посну храну за вечеру, будући да се на Бадњак пости.

Чим сване, ложи се ватра и пече се печеница, припремљена претходног дана.

Обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак звијезде да се родио Христос, насијекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огријеју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.

badnje jutro

Обичај је да домаћин раном зором Бадњег дана оде по бадњак у оближну шуму. Прво тражи добар храст или цер који је разгранат, али такве величине да га може понијети кући на рамену. Бадњачар се прво прекрсти, изговори молитву "Помози Боже и бадњаче свети", а онда сјече дрво у три маха тако да падне на источну страну (с које Христ долази).

Тај ломљени дио на бадњаку се зове брада. Затим, пронађе се дријен, одсјече се гранчица и каже: "На здравље нам било". Онда стави бадњак на десно раме и крене кући певајући "Рожество твоје Христе Боже наш".

Бадњак треба да счине гранчицу храста, дријена и сламе. Слама симболише Исусове јасле (одмах по рођењу је био стављен у сламу). Бадњак се све до вечери држи напољу или у предсобљу куће, а тек на Бадње вече се уноси у кућу.

Бадњачар (домаћин) уноси бадњак на свом десном рамену и говори "Добро вече, срећно вам бадње вече, сутра Божић и сви дани по Божићу". Укућани му одговарају "Бог ти добро дао и среће имао". Љуби се бадњак и каже: "Мир Божји Христос се роди". Домаћица одговара "Ваистину се роди" и, такође, љуби бадњак.

Љубљење бадњака се понавља са свим укућанима.

badnje vece trebinje 2015

На Бадње вече би требало да укажемо поштовање и поздравимо рођење Исуса. Прослављање бадње вечери је симболичке природе. Уласком бадњака у кућу се симболизује долазак Исуса Христа у наше домове.

Дренова гранчица симболизује здравље, жито изобиље плодова земаљских, мед духовну радост која је слатка као мед. Бадњачар узме кадионицу и окади прво икону домаће славе, а затим окади сва остале дијелове куће. Затим побаца сламу по кући, а у просторији гдје се налази икона баци орахе у све углове собе и изговара Божићни тропар.

Бадњак се пали и почиње "џарање". Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Дјеца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница...“, набрајајући сву стоку чије се благостање прижељкује.

То изговара и положајник који ујутро на Божић први уђе у кућу домаћина и "џара" ватру.

Печеница се уноси на ражњу. Углавном је двојица носе, и један од њих прво прелази десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече! Срећно Бадње вече, сутра Божић и сви дани по Божићу!".

Бадњачка вечера је строго посна. Спрема се бадњачка погача, (обична погача без квасца), пржена риба, приганице, пасуљ пребранац...

Такође, неизоставно је разно воће (крушке, поморанџе, суве шљиве, урме, суво грожђе, бадем, љешник, ораси).

Пред тако припремљеном вечером, домаћин се прекрсти изговори молитву Оче наш и крене да ломи погачу. Погача која се ломи симболише ријечи Исусове: “Ја сам хљеб живи, а вино крв моја”. Риба је симбол сина Божијег, со божанске силе а мед сладости вјечног живота бод окриљем Бога. Свијећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља свјетлост Божију и симболише Исусове ријечи: ”Ја сам свјетлост свијету”.

Погачу нуди свим укућанима уз вино и здравицу.

Здравица се диже за:

Помози Боже и у добри час

У славу закона у бољи час

За свету Тројицу и у славу Божију

За четири ступа јеванђелиста

За петозарне мученике

ОЈ БАДЊАЧЕ , БАДЊАЧЕ