Годишња инфлација у БиХ, која је крајем прошле године достигла раст од 5,5 одсто, представља највећи раст инфлације још од 1997. године, привредницима ће донијети улазак у зону несигурности, а довешће и до раста цијена крајњих производа и услуга, што ће бити поновни удар на џеп грађана.
Мишљења су ово економских стручњака, који су у разговору за "Независне новине" говорили о расту инфлације, која се биљежи посебно у задњем кварталу 2021. године, те њеном утицају како на привреду, тако и на грађане.
Како је за "Независне новине" казао Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, олакшавајућа околност је што је инфлација у еврозони у задњем кварталу 2021. године такође порасла на пет одсто.
"Наша инфлација је и даље нешто виша него она у еврозони, али да је код нас пет одсто, а тамо и даље на два одсто, то би била катастрофална вијест, овако је то нешто мање негативна вијест", рекао је Ђого.
Додао је да се поставља питање да ли се наша цјеновна конкурентност при извозу наспрам других региона свијета овиме погоршава.
"Ако је у Русији, на примјер, инфлација нижа од тога, то би значило да наш извоз у Русију губи цјеновну конкурентност", казао је Ђого, додајући да је срећна околност што се више од 70 одсто трговине између БиХ одвија са земљама Европске уније.
"То су земље које су своје валуте такође везале за евро, што значи да те земље или су већ забиљежиле или могу да очекују повишене стопе инфлације. Ако бх. привреда успије да у односима с ино-партнерима пренесе повишену инфлацију, онда ће имати неутралан ефекат на извоз", навео је Ђого за "Независне". Додао је да, ако се ипак деси да бх. произвођачи и извозници ово не постигну, онда ће се цјеновна конкурентност смањити и смањиће се и количина извоза.
Када је ријеч о ефекту који ће раст инфлације имати на грађане БиХ, Ђого је казао да је питање да ли реална зарада бх. грађана расте или опада.
"Инфлација је очито узела маха, међутим имамо и неки раст плата. Требало би та два фактора укрстити, провјерити да ли је потрошачка корпа реално оно што грађани троше, и ако нам плата расте, колико расте основна потрошачка корпа, онда имамо неутралан ефекат. Али за то је потребна једна дубља анализа, то би могао бити посао синдиката", закључио је Ђого.
Економски аналитичар Адмир Чавалић за "Независне новине" је рекао да инфлација представља невидљиви намет и подразумијева да се поремете нормални тржишни индикатори, што у коначници отежава економску калкулацију.
"То значи да је теже планирати производњу и инвестиције или било какве друге економске активности. Период инфлације често демотивише привредне активности, те води успоравању ових активности", казао је Чавалић, додајући да може довести и до позитивних ефеката, попут кредитирања. "Инфлација води падању приноса новца, односно дугочних каматних стопа", рекао је Чавалић.
Истакао је да су посљедице инфлације на грађане евидентне у виду поскупљења финалних производа и услуга, без обзира на друге проблеме, као што су глобални ланци снабдијевања, пад економских параметара, енергетске кризе, те повећања транспортних трошкова.
На питање да ли у наредном периоду можемо да очекујемо даљи раст инфлације, Чавалић каже да су опречна мишљења економских стручњака на ову тему.
"Постоје различите прогнозе, оне оптимистичне наглашавају да ће се тржишне прилике стабилизирати до прољећа ове године, иако ће овај први квартал бити заиста изазован. С друге стране, имамо прогнозе које наводе да ће се ефекти инфлације наставити током цијеле године", рекао је Чавалић.
Како је навео Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, годишња инфлација се у задњем кварталу 2021. године интензивирала.
"Свака инфлација преко три одсто прави проблеме, јер онда привредници морају подизати цијене, те преговарати с купцима, као и с добављачима, гдје се губи велика енергија", казао је Тривић за "Независне новине".
Навео је да привредници овако улазе у зону несигурности, те да може довести до пада или раста производње.
Шта Ви мислите о овоме?