Гимназијалка Доротеја Радановић друга на литерарном конкурсу поводом Дана Републике Српске

На литерарном конкурсу поводом Дана Републике, 9. јануара, ученик првог разреда Гимназије "Јован Дучић" Доротеја Радановић са радом "Република Српска" освојила је друго мјесто у конкуренцији средњих школа.

Ментор награђеном ученику била је Татјана Лубурић.

Прво мјесто освојила је Маја Милошевић из Бањалуке са радом "Република Српска (Тридесет пуних)", а треће мјесто Слободан Дрљача из Новог Града са радом "Небо у три боје".

На конкурс је стигло 68 ученичких литерарних радова из 27 средњих школа.

Поводом обиљежавања 30. рођендана Републике Српске, Министрарство просвјете и културе и Републички педагошки завод расписали су конкурс за избор најбољих ученичких ликовних и литерарних радова на тему “Република Српска”.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Р еците својим унуцима да је храбро одбрањена, крвљу заливена, срцима стварана, у души чувана. Наша је, мала али јака и снажна, шибана језицима моћника, истина на вјетрометини историје.

Е нтитет, кажите им, у ствари држава, чврста, стамена, од камена и ријека саздана. Небо слободарско плаве боје, најљепши је њен плашт.

П окажите им га, и све звијезде његове, а посебно оне најсјајније, високо, у којима су уткани животи оних који нам слободу донесоше.

У руке им ставите јабуку, румену и једру, да је чувају попут највеће драгоцјености, у њедрима.

Б удите достојни, и ви и ваши пупољци, својих предака, њихове бијеле кошуље, чизме, шињела и ордења.

Л икујте, сваког 9. јануара, славите одбрану, побједу и слободу.

И , то не заборављајте, ма гдје да одете, у Херцеговину, Крајину, Посавину, Семберију, Романију.

К уд год кренули, сјећања понесите у њедрима, ушушкана у бакиној бијелој марамици, у којој је, за нас, крила бомбоне.

А , када вас упитају одакле сте, из њедара, дубине душе, најљепше ријечи ћириличне извуците, испричајте гдје мирише домаћи хљеб, сунце најјаче сија, планине грле ријеке, језера и поља.

С рцем исписану историју приповиједајте! Она је најистинитија и најчистија! Три деценије стварана на костима и нејаким плећима, остала и опстаје.

Р еци унуцима, да су поља окружена златним, плодним храстовим вијенцем, златном круном и тробојком, грбом нашим и чашћу нашом.

П ричај им, сваке вечери, умјесто приче за лаку ноћ, о храбрим горштацима и љутим Крајишницима.

С амо, не заборавите, ни мајке што су на прагу испраћале и дочекивале јунаке, у рукама држећи чашу топлог млијека и умотане вунене чарапе.

К оје су, кријући сузу у оку, бодриле једна другу, у нади да ће доћи слобода.

А, дошла је и траје 30 година- нека живи и расте!
Унуци наши, она, наша РЕПУБЛИКА СРПСКА!