У Музеју Херцеговине отворена је изложба „Вез и златовез" из фундуса ове установе, аутора Божане Ђузеловић, вишег кустоса етнолога.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић нагласила је да је ова изложба значајна за њих јер већина изложених експоната није у сталној поставци музеја због недостатка простора.
"Ово је јединствена прилика да се велики број експоната по први пут изложи јавности. Оно што недостаје нашем облачењу је оригиналност и на овај начин показујемо могућност да се неко од нас бави производњом оваквих одјевних предмета. У овој изложби помогли су сви кустоси као и шнајдерка Сања Шантић и млади сликар Теофил Окиљевић", истакла је Грујићева.
Музеј двије године ради на овој изложби и идеја је била да се обједини те да се прикаже друштвено-политички живот Требиња са краја 19. и почетка 20. вијека.
Према ријечима аутора Божане Ђузеловић, показало се да кроз вез и златовез као двије технике украшавања како народне ношње тако и текстилног покућства могу најбоље показати живот тога доба.
"Узели смо предмете од златореза које су углавном радиле Бошњакиње иако су то радиле и Српкиње и римокатолкиње, али су оне биле највичније. То су били углавном дијелови невјестине народне ношње које су припремале за своје вјенчање, рухо. Поред златореза ту је и вез на вуни, сукну и чохи. За простор источне Херцеговине карактеристична је техника украшавања покрстица која се изводила на свим подлогама, од платна до сукна и чохе", објаснила је Ђузеловићева.
Вез у Херцеговини се разликује од босанског јер користи више комбинација боја - црвене, зелене, жуте и управо то показује да вез има специфичну симболику.
"Сваки рад је једно умјетничко дјело за себе. Све те везиље биле су неписмене, али су направили репрезентативне примјерке наше традиционалне народне културе. Требиње је као мала варош у 19. вијеку имала јако развијену малу привреду, посебно терзијски занат. Најпознатије терзије у Требињу су били Илија Пуцарић, Ибрахим Зупчевић, Паско Зане и терзије Хаџихасановић, Шави, Барјактаровић, Златић, Похрдлић, а помињу се и Лука Милојевић и Ђорђо Томовић из села Добромана", рекла је Ђузеловићева.
Сви запослени у Музеју Херцеговине били су обучени у народне ношње.
У културном дијелу програму учествовала је женска етно група "Нагоркиње" и мушка група "На камену камен".
Шта Ви мислите о овоме?