Начелник Полицијске управе Требиње Синиша Лакета уприличио је пријем за полицијске службенике који су прије десетак дана, ризикујући своје животе, ушли у стан који је горио у Улици Републике Српске у Требињу да би спасили оца и његовог малољетног сина.
Лакета, међутим, иако захвалан, није био изненађен пожртвованошћу полицијских службеника, јер су, како каже, у питању момци који у сваком тренутку показују професионалност која подразумијева и присебност и храброст.
"Одмах по пријему дежурној служби да гори стан у згради познатој као 'Педесет двојка', они су упућени на лице мјеста и не размишљајући ниједног тренутка о својим животима ушли су у стан и пружили помоћ, на чему смо им захвални сви ми из Полицијске управе, али сам доста позива имао и од обичних грађана који су похавалили полицајце, што у нама изазива додатни понос", казао је Лакета.
Међу пет полицијских службеника који су тог јутра благовремено и одлучно реаговали био је и Богдан Дробњак, који каже да се одмах по доласку попео у стан и заједно с колегама и суграђанима успјели су да провале врата, док су истовремено с њима и на спасавању и гашењу пожара радили и ватрогасци.
"Неколико људи је донијело противпожарне апарате и када су дошли ватрогасци и донијели кисеоник ушли смо по оца и дијете, извели их из стана и предали Служби хитне медицинске помоћи", евоцира догађаје Дробњак, додајући да се у таквим ситуацијама не размишља о евентуалним посљедицама по властити живот, јер је у глави само једна мисао - помоћи људима који су угрожени.
И полицајац Ђорђе Мишковић слично размишља, шалећи се да полиција није само ту да кажњава.
"Одмах по поласку на лице мјеста једна ми је дјевојка додала противпожарни апарат и истрчао сам с колегама да развалим врата. Када смо их развалили почео је излазити огроман дим, тако да смо морали разбити стакла на хаустору да се не бисмо сви угушили. Убрзо су дошли ватрогасци, те с пуном опремом и кисиком ушли у стан и обезбиједили нама да уђемо и спасимо дјете и оца", казао је Мишковић.
Инспектор у Сектору криминалистичке полиције Синиша Бејат се с колегом Радованом Настићем у вријеме пожара затекао на оближњим семафорима и без размишљања су скренули према згради.
"Није било страха већ само импулс да некоме помогнемо и спасимо живот, а додатни мотив за то је био када смо видјели дијете на прозору које је дозивало помоћ", каже Бејат.
Сви полицијски службеници који су учествовали у акцији спасавања оца и дјетета из стана у ком је избио пожар су били превентивно задржани у Болници Требиње, како би примили одговарајућу количину кисеоника и сви су се врло брзо добро осјећали.
Шта Ви мислите о овоме?