crkva-pravoslavna.jpg

Почео је шестонедјељни Божићни пост, којим се вјерници Српске православне и Руске православне цркве, као и Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају за празновање рођења Исуса Христа.

Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и тјелесни живот, вријеме када се проналази мјера у свему.

Требало би да научи човјека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога - злобе, увреда, бијеса, недоличног понашња.

Вјерује се да је Божићни пост уведен још у 4. веку, док је пуно трајање, од 40 дана добио у у 12. вијеку.

Пост не подразумијева једноличну дијету или гладовање, већ уравнотежену исхрану намирницама биљног поријекла.

По начину исхране, Божићни пост није захтјеван. Риба је дозвољена викендом, на Ваведење Пресвете Богородице и Никољдан, без обзира у који дан падну.

Уље и вино су дозвољени свим данима, осим сриједе и петка који се посте "на води".

Посљедња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".