У оквиру пројекта „Безбједан град“ у 32 локалне заједнице у Републици Српској успостављен је видео надзор, а у току је успостављање камера у још 20 локалних заједница. Камере се постављају на јавним површинама, у циљу превентивне заштите грађана, кажу из МУП-а.
Међутим нарушава ли се тако приватност грађана?
Улице, паркови, тргови мјеста су слободног кретања и слободног окупљања грађана. Међутим, поставља се питање колико је та слобода нарушена, ако на сваком од ових мијеста видимо по неколико камера видео надзора. Само у Бањалуци постављено је 265 од планираних 325 камера. Питали смо грађане шта мисле о оваквом виду надзора.
„Улазимо у доба које ће све више да задире. Нисам за то да се контрлише све, али они дефинитивно иду на то да се контролише све. Смета ми искрено речено, има то сад користи у неким ситуацијама, али више иде у прилог томе да се задире у приватност“, каже грађанка Бањалуке.
„Сва дешавања која се дешавају на овом поднебљу у Босни и Херцеговини у Републици Српској, то јест у самом граду Бањалуци, ја поздрављам саме камере и мислим да сам за те камере“ истиче грађанин Бањалуке.
„Ја бих волио да има на сваком дрвету камера, не гријешим, неће ме нико онда напасти“, наводи један Бањалучанин.
Из Министарства унутрашњих послова наводе да су грађани обавјештени о почетку снимања, те да видео надзор служи искључиво за безбиједност грађана.
„Систем видео надзора не врши надзор над грађанима, намјена његовог увођења је повећање нивоа безбједности грађана и смањење броја прекршаја из области безбједности саобраћаја, јавног реда и мира, већој расвјетљености кривичних дјела, али и превентивном дјеловању, те не угрожава приватност и анонимност грађана“, наводи се у одговору Министарства унутрашњих послова.
Угљеша Вуковић, који се бави истраживањем видео надзора, каже да је систем нетранспарентан, као и да је упитан начин снимања. Овакав систем може да утиче и на право на слобуду изражавања и окупљања, истиче Вуковић.
Он наводи да многе земље раде на томе да се успоставе међународне препоруке да се забрани надзор са технологијом препознавања лица.
„То је нешто заиста што је опасно, јер постоје неслућене могућности, постоје могућности да се људи на основу свог учешћа у јавном простору, ако се примјењују такве технологије, као што је технологија препознавања лица, да се између осталог људи профилишу даље, да се претражују, да се дакле у реалном времену и простору олако идентификују и да се чак можда, а посебно са употребом технологија вјештачке интелигенције да се профилишу на основу свог психичког стања, тренутног стања, дакле се оно на шта ми као грађани нисмо дали пристанак властима да то чине“, каже Вуковић.
Из Агенције за безбиједност личних података наводе да су јавна тијела дужна да се придржавају се основних правила законите обраде личних података, али зависно од околности сваког појединачног случаја може доћи до кршења приватности грађана који су обухваћени тим видео надзором. Наглашавају да видео надзор мора да буде означен, што код нас није случај.
Шта Ви мислите о овоме?