Dodik skupstina.jpg

Од два пројекта које има у Европи - Косово и Босна и Херцеговина - фокус Америке тренутно је на БиХ. Ангажман Вашингтона усмјерен је на промјену власти у Републици Српској, политичко пензионисање Милорада Додика и измену Устава БиХ.

Према сазнањима Блица није искључено увођење санкција против Републике Српске.

Једноставно речено, САД су изнова у офанзиви у нашем региону. Блиц сазнаје да Вашингтон разматра нове санкције у Републици Српској које овог пута неће ићи само ка Додику, него првенствено ка људима у његовом окружењу.

Дипломата који је извор Блица тврди да се у дипломатским круговима сматра да Република Српска и Додик, као експонент те политике, блокирају напредак БиХ и да таква ситуација “мора бити ријешена”. Према ставу дипломата, само тако би БиХ била “одблокирана”.

Додику су иначе већ увођене санкције 2016. године, прије предсједничког мандата Доналда Трампа. Иако под санкцијама, Додик је потом добио позив Трампа да присуствује предсједничком пријему у Бијелој кући. Додику су санкције уведене због, како се наводило, кршења Дејтонског споразума, али није прецизирано као га је прекршио и то је до данас остало нејасно.

Блиц сазнаје да је нова тура санкција у разматрању и да ће и сада имати свој разлог у позивању на кршење Дејтона, али да ће новитет бити позивање на Додикове наводне коруптивне радње. Намјера је да се припреми терен за изборе у БиХ 2022. године, на које би Додик и они који га подржавају изашли ослабљени.

Извор наводи да би се замрзавање имовине и забрана уласка у САД могла примијенити на најближе сараднике Додика, али и на страначке функционере других партија на које би он могао да рачуна. САД очекују да би и неке европске државе могле да се придруже санкцијама – али не све, јер у ЕУ нема консензуса када је ријеч о Републици Српској и санкцијама.

Америчка администрација заговорник је тезе да Додик својом политиком повлачи БиХ уназад и да је због њега напредовање ове државе отежано. С друге стране, у Републици Српској сматрају да западне државе међу којима предњачи УСА протежирају једну заједницу у овом случају Бошњаке у односу на Србе.

Ескобар и Додик, стари знанци

Габријел Ексобар, амерички дипломата који у посљедње вријеме доноси поруке из Вашингтона, уједно и стари познаник свих којима би у наредном периоду требало да се бави. Почевши од Милорада Додика, око кога се тренутно врти највише притиска.

Познанство Додика и Ескобара датира из времена деведестих када је Ескобар, садашњи замјеник помоћника државног секретара задужен за земље Западног Балкана, био шеф канцеларије америчке амбасаде у Бањалуци.

Ескобар је прије неколико дана боравио у региону и обишао БиХ, али и Црну Гору. На свим адресама највише причао о борби против корупције, али је провукао и по коју реченицу о политичким намјерама Вашингтона.

Када је ријеч о Косову и Метохији, за сада нема ултиматума да се призна независност, али има задатих жеља и очекивања. Како Блиц сазнаје, притисак да се призна независност замијенило је очекивање да Београд одблокира чланство Приштине у Унеско и Интерполу.

И док траје притисак и на Републику Српску и Београд, друга страна стола одбија преговоре и нада се да је вријеме ради за њих. Бошњаци у Сарајеву, попут приштинског премијера Аљбина Куртија, такође избјегавају дијалог, истина мање упадљиво од Куртија који је у том погледу отворено екстреман.

Америка и Црна Гора – Срби су ОК, али ДФ није

Црна Гора је ушла у политички неодрживо стање. Влада нема подршку Скупштине, а покушај реконструкције је стао јер је преговоре напустио Демократски фронт.

Како Блиц сазнаје, амерички дипломата Ескобар је, причајујући о борби против корупције и битним пројектима у ЦГ, провукао је и политичку поруку: црвена линија за САД је Демократски фронт. Разлог није јер су Срби, већ што Американци не желе у извршној власти садашње лидере ДФ.

Током Ескобарове посјете, поједини саговорници из црногорске Владе предложили су му да се формира мањинска влада за коју би гласао и ДПС, али да је потребно да Мило Ђукановић прије тога поднесе оставку на мјесто лидера партије и да гарантује да се неће више кандидовати.

Према сазнањима, Ескобар је саслушао све предлоге, па и онај да је ДФ неопходан у Влади како би прошли битни пројекти за будућност Црне Горе. На све моделе за излазак из тренутног ћорсокака у Подгорици, Ескобар није рекао ни “да”, ни “не”, осим да је садашња гарнитура ДФ за Вашингтон – неприхватљива.