Одборници Скупштине Града Требиња усвојили су Нацрт буџета за 2022. годину у износу од 33.240.000 КМ, у коме су укупне капиталне инвестиције Градске управе и њених јавних установа и предузећа износе 6.738.500 КМ, што је око 22 одсто од укупних буџетских средстава.
Нацрт буџета за 2022. годину је за 7,93 одсто већи од буџета за 2021.
Буџетски приходи - порески и непорески, грантови и трансфери између и унутар јединица власти - износе 29.181.460 марака, што је за око 4.225.000 марака више у односу на буџет за ову годину.
Највише повећање код пореских прихода предвиђено је на ставци ПДВ-а која је сада већа за око 1.300.000 марака у односу на буџет за ову годину. Код непореских прихода највеће повећање је код прихода од финансијске и нефинансијске имовине који су сада планирани у износу од 4.298.000 марака, док су у буџету за ову годину превиђени у висини од 2.765.360 марака - ту се посебно издвајају приходи од закупа и ренте, приходи од закупнине земљишта у својини Републике, комуналне таксе на фирму и коришћење јавних површина.
Што се тиче буџетских расхода - текућих, трансфера и буџетске резерве - они износе 21.211.940 марака, док су у буџету за ову годину планирани у висини од 21.641.800 марака.
Код текућих расхода највеће повећање у нацру буџета за 2022. је на грантовима који су у нацрту планирани у висини од 4.938.100 марака (грант за спорт 780.000 марака, грант за суфинансирање Аграрног фонда 740.900 марака, грант за Екологију и безбједност 550.000 марака, грант за добровољна ватрогасна друштва 450.000 марака, грант за културу 350.000 марака, грант за ЈП Радник 210.000 марака, грант јавним здравственим установама 200.000 марака, грант борачким категоријама 185.000 марака), док су за ову годину планирани у висини од 3.782.000 марака.
Субвенције за 2022. годину су планиране у износу од 1.100.000 марака, што је повећање од 345.000 марака у односу на буџет за ову годину.
Градоначелник Мирко Ћурић рекао је да је ово највећи буџет Града Требиња до сада, јер је ријеч од 33.000.000 марака без кредитних средстава.
"Треба направити амбијент да се прате инвеститори. То радимо. Изборили смо се и то каже и буџет", навео је Ћурић.
Он је истакао да се о буџету не треба причати паушално, те да је он реално планиран и на основу раније урађених анализа.
"Опозиција пита питања која су већ написана у образложењу буџета. Не читају документа, него оно што им неко напише, а тај је то превидио", навео је Ћурић.
РАСПРАВА ОДБОРНИКА
Одборник Листе за правду и ред Ђорђе Вучинић рекао је да трошкови личних примања указују да ће бити нових запошљавања у 2022, док је за стипендије предвиђено 140.000 марака што треба да буде знатно више.
Он је рекао да се обрадовао што је повећан грант за спорт, али да у исто вријеме није познато колико ће који клуб да добије новца из градског буџета, па је то подложно манипулацијама.
Према његовим ријечима, јавна предузећа добијају из буџета знатно више средства, док су њихови сопствени приходи недовољни.
"Бојим се да су у овом Нацрту само жеље, а да нема оправданости да ће се прикупити оволико новца", додао је Вучинић.
Он је рекао да аеродрома у Требињу никада неће бити, јер НАТО пакт неће дозволити да се направи аеродром, јер би "наши авиони" могли брзо да "излете" пред "њихове авионе", пошто ће "наш аеродром" бити на већој надморској висини од онога у Чилипима.
"Намјерно је изабрано то село, уз саму Федерацију", навео је Вучинић.
Одборник СНСД-а Здравко Бутулија казао је да су расходи за лична примања повећани јер је повећана цијена рада са 105 на 110 КМ те су повећана издвајања за топли оброк и најнижа плата.
Он је рекао да је за сваку похвалу што је повећан грант за спорт.
Одборник СНСД-а Лука Петровић навео је да је највеће повећање прихода на наплати трошкова ренте, док је продаја земљишта остала на истим ниоцу као и ове године.
"Сматрам да треба повећати плата у локалној заједници, тако да цијена рада у јавним установама буде 105 умјесто досадашњих 100 марака, а у Градској управи 110 марака колико и сада износи", навео је Петровић.
Петровић је рекао да план капиталних инвестиција није детаљан, те да је потребно издвојити око 200.000 марака за одржавање затвореног базена, а не 20.000 марака како је предвиђено.
"Не бисмо се бунили да су још већа издвајања за културу, јер се само културом може матирати изругивање. Треба увећати и средства за бициклистичку стазу са постојећих 50.000 марака на 300.000", додао је он.
Одборник СП-а Рајко Ћапин истакао је да неће бити нимало лако да се оствари овај буџет, те да је неопходно стварање бољег политичког амбијента.
"Похваљујемо издвајање 25.000 марака за дјецу обољелу од дијабетеса како би набавили адекватну опрему за лијечење ове болести", додао је Ћапин.
Он је рекао да се морају повећати средства за здравствене установе.
Одборник СДС-а Илија Мастиловић рекао је да нису предвиђена издвајања за стипендије за дјецу бораца, те да би то требао уврстити.
Шта Ви мислите о овоме?