Ivana zigon.jpg

У позоришној сали Културног центра одржано је ауторско вече Иване Жигон под називом “Херцеговачкој Грачаници с љубављу”. Прослављена српска глумица вече је посветила горостасима српске и руске књижевности - српске и руске књижевности: Петру Петровићу Његошу, Јовану Дучићу и Фјодору Михајловичу Достојевском (150 година од рођења Дучића, 200 година од рођења Достојевског и 170 година од смрти Његоша).

Једноипочасовно пјесничко вече пуно емоција и љубави прошло је као трен и код многих гледалаца који су дошли без обзира на лоше вријеме, те је изазвао и понеку сузу и сјету.

Поетско вече почело је говорењем пјесме Десанке Максимовић "Грачаница".

Према ријечима Иване Жигон, сваки човјек који се приближио Херцеговачкој Грачаници осјетио је њену љепоту и значење.

"Она носи дубоки смисао, а вечерас је био рођендан моје мајке и ми смо наступале прије 15 година на Црквини. Због тога ми је било јако важно вечерас да се сјетим заједничког наступа. Видјели сте да је била сцена у којој сам покушала не само захваљујући техници која није увијек поресудна, али је помогла да заједно синхроно говоримо стихове. То је ријеткост да неко ко оде са планете може да глуми и даље. Ја сам рекла да је моја мајка чувала поезију па је и поезија сачувала њу", рекла је Жигон.

Ивана је мишљења да нам поезија све више фали у животима и основа сваке умјетности је поезија.

"Мени највећи лијек доноси исконска пјесма нашег народа тако да сам почела писати есеје о гуслама, ганги, колу. Враћам се на исконско гдје се осјећа наш додир, удар са земљом коју осјећамо са поднебљем које нас је родило и које треба да нам да лијек као што ми ту љубав треба да узвратимо", истакла је Жигон.

Ивана је опчињена Херцеговином - земљом која у свом кршу што је дала растињу и дрвећу дала је и људима који су пошли да ту љубав пренесу као дрвеће које хода.