Научно-књижевним скупом „Пјеснички дијалог с Дучићем“ у Културном центру почеле су 54. Дучићеве вечери поезије.
За разлику од претходних година, осим вечерашњег скупа, ова манифестација наставиће се 29. октобра, када ће у Музеју Херцеговине бити отворена изложба слика Мирка Кујачића, поводом 120 година од његовог рођења, а завршиће се у понедјељак, 15. новембра, концертом ученика и професора Музичке школе под називом „Пјесмом Дучићу“.
У свој бесједи градоначелник Требиња Мирко Ћурић је нагласио да без обзира на ситуацију у којој се налазимо Град није ни размишљао да се не одрже Дучићеве вечери јер је то један важан догађај за град.
"Ове године биће три вечери. Надам се да ће људима бити занимљиво и да ће чути нешто ново. Сваки пут чујемо нешто што до сада нисмо од драгих пријатеља из Србије. Ове године је подршка Матице Српске и сматрам да је то још један искорак чему сви тежимо, а то је да будемо један народ као што и јесмо, да заборавимо границе" рекао је Ћурић.
У наставку бесједе градоначелник је додао да је дошло вријеме, кад је и у најширим слојевима нашег друштва, сазрела свијест да без културе нигдје не можемо и да без културе у свијету какав је данас, човјек и свака људска заједница, потпуно је празна, безимена, свима туђа и ником потребна.
„Требиње има специфичну перцепцију културе захваљујући највише великом пјеснику. Наравно, не мислим само на његову поезију, него, прије свега, на Дучићев утицај на културно обликовање нашег града. Од Требиња желио је створити љепше и господственије Требиње. На срећу, његово фиктивно и стварно Требиње, временом су се приближили. Идеје су постајале стварност. Зато смо поносни на готово пет и по деценија пјесничких и научних саборовања, овдје, подно Леотара“, навео је Ћурић.
Говорећи о "Дучићевим вечерима поезије" Ћурић је истакао да иако привидно говоре о истој теми, пјесницима и пјесмама, ова манифестација нема проблема са усиљености и монотонијом.
Предсједник Матице Српске Драган Станић рекао је да је прослављати име и дјело Јована Дучића, организовати нова читања, преиспитивати колико је оно што је Дучић урадио инспиративно и то је природни задатак који треба да обављају сви они којима је стало до српске културе, посебно до оних вриједности које је стварао сам Дучић.
"Сматрам да се тај дијалог мора да се води на цијелом српском културном простору, а треба и странце да увучемо у ту причу у мјери у којој Дучић важи на свјетском нивоу. Моја теза је да његове вриједности које су остварене не важе само у националним оквирима него и шире. Остварити везу између оних центара интелектуалних и стваралачких гдје се тај дијалог организује као што је Матица Српска - Нови Сад и Требиње је природно. Све вриједности које су истинске вриједности српске културе морамо заједнички његовати, без обзира где је настала и како морамо имати јединствен концепт српске културе, јер ће нас то једино спасити од осипања”,, навео је Станић.
Он је истакао да је пјесник Јован Дучић један од параметара цјелокупне српске књижевности.
О књижевном опусу великог Дучића говорио је проф. др Јован Делић, а своје стихове казивали су: Мирослав Алексић, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Драган Хамовић, магистар Растко Лончар и Иван Негришорац.
Покровитељ је Град Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?