Природњачки музеј у Београду је један од најстаријих српских националних установа. Званично је основан 1895. године, и тада је назван Јестаственички музеј српске земље. По богатству и разноврсности изложбених примјерака, оствареним резултатима у области музеологије и науке овај музеј је један од најзначајнијих у југоисточној Европи.
Музеј у свом фундусу има више од 2 милиона предмета и артефаката.
Др Драгана Ђурић палеозоолог из Природњачког музеја у Београду боравила је са сарадницима у Требињу због успостављања сарадње између ове научне установе, Града Требиња и општине Билећа.
Предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак са којим је уприличен састанак, потврдио је да ће Град пружити неопходну логистичку помоћ приликом научних истраживања на терену јер, како је истакао, међународни истраживачки радови промовисали би ово подручје у сфери науке и ширег спектра могућности.
Том сарадњом обухватила би се истраживања на локалитетима гдје су пронађени фосили кичмењака из ере мезозоика. Билећа је позната у свијету науке по фосилима змија, а Требиње по фосилима риба. Фосилни остаци змија поново су пронађени након више од 100 година.
Према ријечима Драгане Ђурић, први остаци змије пронађени су почетком 20. вијека и за науку су били јако интересантни и важни.
"И данас побуђују научну пажњу и због тога је Природњачки музеј заинтересован да направи сарадњу са Требињем и Билећом у потенцијалном међународном научном пројекту који би открио евентуално нове фосиле. На тај начин би, осим научних резултата, побудио жељу мјештана да сачувају то природно благо и да га сутра могу приказивати будућим покољењима као нешто што је јако вриједно и значајно за нашу и културу овог подручја", рекла је Ђурићева.
Остатке изумрле змије пахиофис на овом подручју пронашли су за вријеме Аустро-Угарске научници из Аустрије. Посљедњих неколико година поново су пронађени фосили змија као и фосили риба и биљака које су открили локални становници и палеонтолози аматери.
"Све назнаке су да су овдје пронађени фосили из лагунских наслага из времена креде које је трајало од прије 145 до прије 66 милиона година. Период који обухвата поље нашег интересовања на овом подручју је почетак епохе горње креде прије око 95 милиона година. Фосилни остаци су богатство овога краја и представљају културно насљеђе из природе. Такође, научним истраживањем и открићима фосили представљају додатни туристички промотивни потенцијал који се посљедних година овдје успјешно развија", истакла је Ђурићева.
Ова посјета је била у функцији снимања и прегледа терена и узимања узорака као основе истраживачког пројекта. Теренски водич је, како гости из Београда кажу, био њихов требињски колега палеонтолог Миро Илић. Прегледана су два локалитета на подручју Билеће и Требиња којом приликом су пронађени фосилни фрагменти биљака и фосил рибе.
Шта Ви мислите о овоме?