Пандорини папири: Тајно богатство свјетских лидера

Међу познатим особама чије су финансијске конструкције разоткривене налазе се бивши британски премијер Тони Блер, јордански краљ и кенијски председник Ухуру Кенијата, преноси Дојче веле (DW).

Банковни рачуни на офшор локацијама често су коришћени да се тајно премјештају огромне суме новца и прикрива стварни иметак.

У истраживању Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ICIJ) и 150 медија широм света откривено је да је 330 јавних званичника широм свијета повезано са офшор рачунима.

Међу њима су министри финансија Пакистана, Холандије и Бразила, као и бивши министри финансија Малте и Француске - укључујући некадашњег шефа Међународног монетарног фонда Доминика Штрос-Кана.

Пандорини папири долазе пет година послије афере Панамски папири која је однијела неколико битних политичара, покренула полицијске рације широм свијета и натерала политику да размисли о увођењу глобалне пореске стопе, подсећа DW.

Овог пута, ICIJ је дошао у посјед 11,9 милиона повјерљивих докумената из 14 агенција које се баве покретањем офшор фирми. У двогодишњем истраживању је учествовало више од 600 новинара из 150 свјетских медија.

Истраживање ICIJ показује да моћни политичари, који би могли да окончају скривање новца и избјегавање пореза употребом пореских рајева - заправо и сами профитирају од таквог система.

Пандорини папири сада откривају да су бивши британски премијер Тони Блер и супруга дошли до зграде вриједне 7,6 милиона евра тако што су купили офшор фирму која тргује некретнинама и то од породице бахреинског министра Заједа бин Рашида ал Зајанија.

Тако што су купили удијеле фирме - а не директно саму зграду - Блер и његова супруга су избјегли да плате порез на иметак од око 350.000 евра.

Блерови и Ал Зајанијеви тврде да нису имали појма да су ови други умјешани у дил. Чери Блер, супруга бившег премијера, тврди да њен муж није био укључен у трансакцију и да фирма данас више не постоји.

У папирима који су процурили до новинара помиње се и чешки премијер Андреј Бабиш, милијардер који се 2017. домогао изборне побједе обећавајући борбу против корупције.

Бабиш је 2009. убризгао око 19 милиона евра у огранак једне нафтне компаније како би купио вилу са два базена и биоскопом на француској ривијери, у близини Кана.

Како су у оквиру истраживања открили чешки новинари, Бабиш никада званично није пријавио да има удијеле у нафтној компанији нити ту вилу. Он је одбио да одговара на питања новинара.

Украјински предсједник Володимир Зеленски имао је удијеле у нафтној компанији регистрованој на Британским Девичанским Острвима.

Само мјесец дана прије него што је у априлу 2019. изабран за предсједника, Зеленски, бивши комичар и глумац, тихо је продао свој дио фирме Сергију Шефиру. Њих двојица су иначе блиски пријатељи и пословни партнери.

Документи из јуна 2019. показују да је Шефир задржао удијеле у компанији званој Малтекс чак и пошто се прикључио администрацији Зеленског.

Кенијски предсједник Кенијата, изданак најпознатије политичке династије у земљи, такође се у јавности залагао за борбу против корупције и транспарентност у политици.

Али, Пандорини папири сада показују да су Кенијата и његова мајка уписани у власништво једне фондације у Панами, познатом пореском рају.

Пандорини папири откривају праве власнике у 29.000 офшор компанија. Неке од њих се користе да се сакрију банковни рачуни, приватни авиони, јахте, виле или дјела познатих умјетника попут Пикаса и Бенксија.

Јордански краљ Абдулах Други је, наводи се, пазарио три виле на плажи у Малибуу, чувеном калифорнијском уточишту познатих милионера, што га је коштало близу 60 милиона евра.

Краљ је купио некретнине усред ''''Арапског прољећа'''', када су Јорданци преплавили улице протестујући против владајуће династије, корупције и незапослености.

Документи разоткривају и мароканску принцезу Лалу Хасну као власницу нафтне компаније која је купила кућу од десетак милиона евра у најбољем дијелу Лондона.

Колумбијска пјевачица Шакира и бивша индијска звијезда крикета Сачин Тендулкар су нека од имена из шоу-бизниса и спорта која се помињу у Пандориним папирима.

Шакирин адвокат је рекао да су њени офшор банковни рачуни били познати и да нису доносили никакве пореске предности.

У документима се може пронаћи тајна имовина више од 130 милијардера, међу којима су они из САД, Русије, Индије, Мексика или Турске.

Рецимо, турски тајкун Ерман Иличак. На име његове мајке су се 2014. године водиле две офшор компаније на које је био преписан иметак његовог грађевинског конгломерата.

Само у првој години рада ту је прошло око 90 милиона евра дивиденди. Иличакова фирма је иначе градила предсједничку палату за председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, здање са 1.150 соба.

Посједовање фирми у земљама у којима се практично не плаћа порез само по себи није илегално, али наилази на критике јер омогућава утају пореза.

Уз то, воде се дебате о томе колико је морално избјегавати плаћање пореза у земљи у којој новац зарађујеш.

Према неким проценама стручњака, чак 10 одсто свјетског БДП држи се у пореским оазама.

Иако израз „порески рај” асоцира на неке карипске локације, офшор компаније ничу у бројним земљама које имају смешно ниске пореске стопе, попут Холандије, Ирске, Сингапура, Хонгконга или чак неким савезним државама САД.