Припадници некадашње Морнаричке пјешадије ЈНА која је била стационирана у касарни у Требињу окупили су се по четврти пут да евоцирају успомене на вријеме када су боравили у граду подну Леотара.
Њих тридесетак дошло је из Србије, Хрватске, БиХ, Словеније, Македоније да наставе традицију окупљања и није их спријечила ни даљина ни корона да дођу како кажу у "своје Требиње".
Дочекало их је лијепо вријеме, а и делегација Требиња на челу са замјеником градоначелника Драженом Бошковићем.
Међу онима који су по трећи пут дошли на дружење је и Драган Чугаљ из Руме који је само једну ноћ ноћио у касарни у Дубровнику 1971. године и прва је генерација пјешадијске морнарице која је из Дубровника преселила у Требиње.
"Памтим долазак у војску јер сам прву ноћ преноћио у Дубровнику и онда смо од 26. до 28. маја пресељавали ствари у Требиње и дајцевима смо по неколико пута дневно ишли у Дубровник и враћали се на спавање у Требиње. Град Дучића остао ми је увијек у срцу јер сам на писти испред касарне 12. јула 1971. године добио телеграм да сам добио кћерке близнакиње и овај град је за мене златан", истакао је Чугаљ.
Из Ниша је на дружење дошао и Радиша Спасић. Иако није служио војску у Требињу већ у Пули и на острву Ластово кад је на Фејсбуку видио да у Требињу има дружење војника морнаричке пјешадије дошао је да се дружи са пјешадинцима.
"Дошао сам на прво дружење и од тада сваки пут, а то је био и мој први долазак у Требиње. По осјећањима војника који су овдје служили војску и по амбијенту схватио сам да је ово прелијеп град и ја сам омађијан. Бавио сам се одбојком и пропутовао сам доста и прошли пут смо дошли на три дана, а сада на седам дана. То вам све говори како се овдје осјећамо", Спасић.
Домаћини су се потрудили да требињским маринцима покажу све љепоте града на Требишњици, али то пјешадинци знају јер су им ти лијепи дани прије педесет, четрдесет или тридесет година дубоко урезани у сјећање и памћење свих њих.
Шта Ви мислите о овоме?