Тара и Игор су двоје људи од тридесет и нешто година. Живе сасвим различите животе. Тара је остварила каријеру као успјешна сценристкиња у Београду док је Игор незапослен и живи у Требињу. Док Тара повремено борави у стану свога дечка који је познати глумац у региону, Игор живи са супругом и двоје дјеце. Тара је савремена и независна жена са врло мало осјећаја за традиционалне оквире Балкана и одаје утисак да је млађа него што јесте. Игор је помало изгубљен у простору и времену и одаје утисак вјечног тинејџера. На први поглед немају ништа заједничко, чак и визуелно прилично одударају. Међутим Тара и Игор су прије десет година били лудо заљубљени. Њихова веза била је врло турбулентна али и занесена и еуфорична – управо онаква каква у раним давдесетима и треба да буде. Сада десет година касније обоје су упали у свакодневнице и одређену једноличност живота који се чини мање забавним него када су били млади. Када се након толико година поново сретну у Требињу крећу да се буде емоције које су давно престале да постоје...или су они бар тако мислили?
Редитељ филма је Сара Радусиновић, а продуцент Требињка Маријана Гудељ - студент продукције на Академији умјетности у Бањалуци.
Маријана планира да се врати у Требиње након завршених студија. Највећа жеља јој је да у Требињу активира културни(филмски) живот и овај град обликује у велики филмски центар.
"Требиње има огроман потенцијал и трудићу се да то искористим на најбољи начин. Са сценариом филма 'Кад заборавиш јули' гостовали смо на Мартовском фестивалу у Београду, а по заврштку снимања планирамо да филм пошаљемо на фестивале широм Европе", каже Маријана Гудељ.
Филм „Кад заборавиш јули“ подржао је Град Требиње, а посебну захвалност дугују Слађани Скочајић. Снимање филма подржали су бројни спонзори и то: Маркет 99, пицерија "Канчело", Свислајон Требиње, Витинка, Бонита, пицерија "Грк", Тоза бар", Културна сцена "Мале ствари".
Посебна захвалност иде статистима и свим људима који учествују у остварењу филма.
Шта Ви мислите о овоме?