У Требиње су дошли чланови "Веспа клуб" из Крагујевца са својим другарима из Јагодине и Пожеге.
Клуб из Крагујевца је основан 2016. године и преко Веспа савеза Србије је члан Свјетског Веспа клуба, а тренутно броји 24 члана од 18 до 81 године.
Веспа клуб Крагујевац организује и скупове ових двоточкаша на којему се окупи око стотињак веспи из региона. Умјесто овогодишњег организовања скупа чланови клуба из Шумадије због короне одлучили су се за клупску вожњу и према препорукама људи дошли су у најјужнији град Републике Српске.
Према ријечима предсједника Мирољуба Мишовића клуб је формиран на пријатељској основи и најбитније је дружење. Сваког викенда одржавају се локалне вожње, а два до три пута годишње иде се на даља путовања као ово до Требиња.
"Мој отац је имао веспу кад сам био млад и ја сам одрастао на веспи, а то је први мотор који сам возио. Увијек је важило да је вожња веспом џентлменски спорт и увијек су возачи веспе важили за џентлмене, а не бајкере. То је начин и стил живота, уживање и љубав", рекао је Мишовић.
Фабрика која ради Веспу је до Другог свјетског рата радила авионе, али након завршетка било им је забрањено да производе било шта што је везано за војну индустрију. Направили су Веспу која се и данас производи и опстаје.
"Најстарија Веспа у клубу је 1955. годиште (Веспа струззо), затим 1959. и 1960. годиште до најновијих модела. Фабрика која производи Веспу зове се Пиаггио, а све остало што прави ова фабрика, а на себи не пише Веспа (свјетски веспа савез) то не рачуна као Веспа. Ово нису брзи мотори и нису предвиђени да се њима прелазе велика путовања већ да се ужива у вожњи, а просјечна брзина нам је била око 60 километара", рекао је Мишовић.
Сви чланови клуба су запослени, а супруге на путовањима често праве друштво својим мужевима. Мишовић је први пут у Требињу, а планирали су да обиђу Тврдош, Грачаницу, Дужи, Петропавлов манастир. Мркоњиће.., а стигли су да обиђу и Котор, Пераст, Прчањ.
"Требиње је прелијепо и изгледа као да сте на мору, само нема мора. Осјећа се у ваздуху мирис мора, прошетали смо крај Требишњице и ја сам импресиониран чистином ријеке. За мене је то импресивно и нисам видио чистију ријеку. Свима ћу препоручити долазак у Требиње", закључио је Мишовић.
Вељко Станковић је из Јагодине и са другарима из Крагујевца дружи се три године.
"Веспа је за мене уживање и антистрес терапија. Кад се напуне проблеми стави се кацига, а вожњом се то избаци. Не постиже се велика брзина и не може се прећи пуно километара, али је доста напорно. Први пут сам у Требињу и много значи кад смо у друштву, групи, јер кад дође до квара једни другима помажемо и имам само ријечи хвале за екипу из Шумадије", искрен је Станковић.
Миодраг Јанковић који тренутно живи у Паризу и дошао је авионом из Француске престонице у Крагујевац да са својим другарима и суграђанима на веспи дође до Требиња.
"Ја сам се пронашао у овом клубу, а веспа је за мене хоби. Веспа је успјела да опстане као бренд преко 60 година и она није престижан мотор и није удобна вожња те захтјева много ситних проблема. Али ти проблеми и њихово рјешавање су увијек са смијехом и причом. Ми смо спорији од модерног мотора, понекад и неудобнији, али наше достигнуће стићи из града на Лепеници до Требиња је подухват. У томе је та љепота и ми се осјећамо као побједници иако смо можда најспорији на путу. Веспа је свјетска прича. То доказује да је путовање овим мотором увијек био чин авантуризма, али и доказ заљубљеника да она може још више, уз лагану вожњу са стилом и елеганцијом коју може да понуди само овај двоточкаш", поручио је Јанковић.
Својим боравком, вожњом и понашањем придобили су симпатије људи, а за њихове двоточкаше занимали су се сви без обзира на године живота. Најавили су понован долазак наредне године, али овај пут у већем броју.
Шта Ви мислите о овоме?