Српска православна црква /СПЦ/ и њени вјерници обиљежавају данас празник посвећен Светом Преображењу Господњем.
Ова светковина се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, а посвећена је сјећању на догађај његовог преображења на гори Тавор у Светој земљи (Израелу), када је он најавио своје страдање и славу.
Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом, а на крају Свете литургије освећује се грожђе.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен свјетлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола - Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
У народу постоји вјеровање да се овим празником цјелокупна природа преображава.
Гора Тавор је издвојена планина висине 588 метара у источном дијелу израелске долине, у доњој Галилеји, девет километара југоисточно од Назарета.
Тавор значи централна купола простора. Таворска гора је потпуно одвојена од ланца планина и заобљена од базе до врха, па отуда име.
Гора Тавор се често узима као примјер узвишеног и величанственог.
Гора ТаворУ хришћанству се гора Тавор поштује као мјесто Преображења Господњег.
По Матеји, треће године свога проповиједања Исус, након што је апостолима рекао да ће страдати, повео је на гору Тавор Петра, Јакова и Јована да "им отјера тугу и учврсти вјеру".
Тада, за вријеме молитве, Господ се преобразио и како је записано "његово лице сијало је као Сунце, а хаљине бијаху бијеле као свјетлост". Те ноћи су се апостолима приказали и пророци Мојсије и Илија и зачуо се глас Божији, који је апостолима рекао да никад не губе вјеру у Њега и Његовог сина.
Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника. Слави се 6. августа по старом календару и тај дан се прославља и као тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом.
Традиционалне црквене заједнице од давнина признају гору Тавор за гору преображења, иако се име планине не спомиње у јеванђељима.
На врху планине, постоје два активна манастира: православни и римокатолички. У сваком од њих вјерују да је изграђен на мјесту преображења.
Манастир Преображења на планини Тавор
Већ у 4. вијеку Света царица Јелена Равноапостолна саградила је храм у част Преображења Господа на планини Тавор. На крају 11. вијека крсташи су, покоривши Палестину, пронашли неколико храмова и манастира на Тавору, претворивши их у римокатоличке.
Побједом Сарацена над Палестином на крају 12. вијека, светиње на Тавору биле су уништене.
Грчки манастир на гори Преображења
Дуго времена ова света планина остала је ненасељена, и само су на дан Преображења православци и католици обављали црквене службе на рушевинама бивших храмова.
Године 1849., патријарх Кирил ИИ Јерусалимски почео је да се залаже за добијање дозволе од турске владе да се изгради храм на Тавору.
Одлука је спроведена тек 1860. године, када је храм изграђен на рушевинама древне грчке цркве. Изнад врата храма налази се натпис на грчком језику: „На древним рушевинама на планини Тавор саграђен је свети храм посвећен Преображењу Господа и Спаса нашега. Храм је изграђен под окриљем патријарха Кирила ИИ Јерусалимског, а о трошку братства светог Гроба Господњег.“
На овој планини сваке године се дешава мистериозни догађај. Наука не може да објасни мистерију облака који се сваке године спушта на планину. На основу прикупљених података стручњаци су закључили да магла не може бити произведена на тако сувом ваздуху и температури.
„Спуштање благословеног облака“ дешава се само на подручју православног манастира. Током празничне службе над вјерницима се распрши упадљива сфера а затим се облак појави над крстом цркве Преображења, који потом расте у димензијама и спушта се на вјернике прекривајући их и излијевајући на њих животворну влагу.“
Свето Преображење Господње је крсна слава Града Требиња и његовог Саборног храма.
Гора Преображења
Преображење Христово
Шта Ви мислите о овоме?