Све више људи у свијету добија прилику да се вакцинише. Због тога се постављају и бројна питања: колико су вакцине ефикасне, а колико безбједне? И на шта би све требало обратити пажњу?
Није прошло ни осам мјесеци откако је одобрена прва вакцина против короне, а већ је скоро четвртина укупне свјетске популације потпуно вакцинисана. Никада у историји није било веће и брже кампање вакцинације.
Произвођачи непрестано повећавају производне капацитете и због тога је вакцина све више доступна чак и у земљама које су у почетку добијале мале количине, нпр. многе земље у Африци, на Блиском истоку, у централној и југоисточној Азији. При том се примјеном различитих вакцина стицало и све више искуства.
И управо зато што све више људи сада има прилику да се вакцинише, постављају се и бројна питања: колико су вакцине ефикасне и сигурне, и на шта све треба обратити пажњу.
Ко би први требало да се вакцинише?
Приоритети здравствених власти у различитим земљама веома су различити, каже Дерик Вилијамс, уредник у редакцији ДW за науку који од почетка пандемије одговара на питања гледалаца у специјалној емисији.
"Приликом расподјеле вакцина, власти морају да праве компромисе. На примјер, да ли је важније прво вакцинисати најугроженије или прво оне који су у највећој опасности од инфекције, јер они могу да заразе и друге?"
Дакле: вакцинисати прво старије људе или оне с претходним обољењима, који ће највјероватније да заврше на одјељењима интензивне његе често са смртним посљедицама, или прво вакцинисати људе који раде, попут учитеља, возача аутобуса, трговаца или полицајаца, односно оне који свакодневно долазе у контакт са стотинама па чак и хиљадама других људи?
"Земље са старијим становништвом одабрале су прву опцију. И тај избор је помогао у смањењу смрти и патње", каже Вилијамс.
Тако је поступила и Њемачка. Прво су вакцинисане особе старије од 80 година и оне са хроничним обољењима, потом старији од 60 година, па тек онда сви остали. Постојао је изузетак за људе у медицинским струкама који су такође вакцинисани нешто раније.
Да ли су све вакцине подједнако сигурне?
Вакцине које су одобрене у ЕУ само се незнатно разликују у погледу сигурности и ефикасности. Постоје векторске вакцине, попут АстраЗенеце или Џонсон и Џонсон, и мРНА-вакцине, попут БиоНТецх/Пфизера и Модерне.
Понекад се након вакцинисања појаве нуспојаве сличне грипу - главобоље и грозница. Али, оне обично брзо прођу и само су сигнал да је имуни систем реаговао на вакцину.
Теже компликације изузетно су ријетке: на примјер, код векторских вакцина јавили су се веома ријетки случајеви тромбозе, као и појединачни случајеви миокардитиса код мРНА-вакцина.
Истовремено, ризик од сличних болести а да их узрокује ковид много је већи без вакцине, наглашава Кавсар Талат, епидемиолошкиња са Универзитета Џонс Хопкинс. И наводи примјер: "Вакцина АстраЗенеца спасила је милионе живота. Дакле, потенцијалне користи од вакцинисања надмашују потенцијалне ризике. И заиста, ти ризици постоје у веома ријетким околностима. Свака држава и свака особа мораће сами да одмјери те користи и ризике, али ако је вакцина доступна, а ви је не користите, људи могу умријети и свака влада и сваки појединац морају и то да одвагају."
И њен колега Чарлс Висонг из Јужноафричког вијећа за медицинска истраживања у Кејптауну слаже се с њом: "Вакцине су велики поклон и оне спасавају животе. Али оне спасавају животе само ако их људи добију."
Могу ли да се комбинују двије различите вакцине?
Људи могу да се вакцинишу и са различитим типовима вакцина, указује њемачки министар здравља Јенс Шпан.
"Комбинација АстраЗенеце и БиоНТецха штити подједнако добро као и комбинација БиоНТецх-БиоНТецх. У неким случајевима чак и боље. Другим ријечима, када комбинујемо АстраЗенецу с мРНА-вакцином (БиоНТецх или Модерна), онда имамо додатну комбинацију, што доводи до веома, веома високе заштите", тврди Шпан.
Важно је ревакцинисати се: у размаку од око шест седмица. Ипак, постоји и изузетак.
"Само двострука вакцинација штити од делта-варијанте. Изузетак је вакцина Џонсон и Џонсон чија једна доза је још увијек довољна", истиче њемачки министар здравља.
Ако сам био заражен, шта ће ми вакцина?
Чак и они који су већ пребољели ковид 19 требало би да се вакцинишу, савјетује Дерик Вилијамс.
"Свјетска здравствена организација и Америчка агенција за заштиту од заразних болести препоручују вакцинисање, јер се и након прележаног ковида људи могу поново заразити. Ипак, препоруке о томе колико дуго би након инфекције требало чекати веома су неодређене. У сваком случају то би морало да буде неколико недјеља", наводи Вилијамс.
Љекари у Њемачкој препоручују да се на вакцину сачека најмање три мјесеца или, још боље, шест мјесеци након што нестану симптоми болести.
Да ли вакцине помажу и код делта соја?
Вируси мутирају веома брзо и стално се појављују нове варијанте које се шире свијетом. Делта варијанта тренутно се шири изузетно брзо - много брже од ранијих типова, каже Рон Балицер. Он је савјетник за здравство израелске владе и пажљиво је пратио тамошњу кампању вакцинисања која је у почетку била веома успјешна.
"Делта варијанта је свуда промијенила динамику заражавања. Знамо да се много брже преноси са човјека на човјека. Такође знамо да је у стању, за разлику од алфа варијанте, да заобиђе имуни систем."
Упркос томе, мутације нису разлог за панику, као ни разлог да се људи не вакцинишу, каже Ејал Лешем, директор Медицинског центра Шеба у Тел Хашомеру у Израелу. Његова земља је, захваљујући потпуно дигитализованом здравственом систему, спровела најтемељитије и најраније свјетске студије у вези примјене мРНА вакцине БиоНТецх/Пфизер.
"Вакцина је у више од 90 одсто случајева ефикасна и спречава тежак ток болести. Иако је тренутно већи број људи заражених, видимо само благи пораст оних који се теже разбољевају."
Дакле, и они који су вакцинисани могу да се заразе делта сојем, али ће ток болести бити благ и вјероватно неће морати у болницу.
"Главни циљ вакцинисања јесте да се обезбиједи да се пацијенти не разболе теже и да не морају да се лијече у болници. Зато је вакцинисање веома, веома ефикасно", каже Ејал Лешем.
Дакле, чак и ако смо вакцинисани, морамо да покушамо да се не заразимо. То значи: наставити с ношењем маске, прати руке и избјегавати веће гужве.
Треба ли вакцинисати и дјецу?
Вакцине као што су БиоНТецх/Пфзер или Модерна, у Европи су одобрене и за дјецу, односно адолесценте од 12 година. У Њемачкој је, иначе тек недавно почела вакцинација дјеце.
Иако се то ријетко догађа, постоје и дјеца која тешко оболијевају од ковида 19, каже Доминик Вилкинсон, професор медицинске етике на оксфордском Центру за практичну етику.
"Студије показују да постоји мали број дјеце која недјељама, па и мјесецима након инфекције и даље имају симптоме болести - иако је то по правилу рјеђе него код одраслих и симптоми обично брзо нестају", објашњава.
Око два одсто дјеце патило је од каснијих симптома, каже Вилкинсон. Али то није једини разлог за вакцинисање дјеце.
"Требало би то да урадимо како бисмо избјегли дуготрајан ковид или друге болести. Требало би то урадити да бисмо били сигурни да њихово образовање неће бити прекинуто. Требало би то учинити како бисмо заштитили друге особе. Дакле, постоји много добрих разлога да се дјеца вакцинишу", тврди Вилкинсон.
На шта би труднице требало да пазе?
Свако ко очекује дијете пита се: да ли је вакцина сигурна за мене и моју бебу?
Асма Калил умирује све будуће мајке. Она је професорка пренаталне медицине у болници Сент Џорџ у Лондону. Труднице у почетку нису биле вакцинисане у оквиру истраживачких студија, због чега почетком године за њих нису биле одобрене вакцине. Али ствар је сада јасна:
"Нема разлога да се труднице не вакцинишу. Сада имамо податке за више од 100.000 трудница које су примиле вакцине против ковида и нема доказа да има негативних ефеката - ни за труднице, ни за новорођенчад", каже Асма Калил.
Труднице на вакцине реагују на врло сличан начин као и остале жене. И у њиховом организму ствара се сличан број антитијела, а она, путем плаценте или мајчиног млијека, могу да дођу и до нерођеног дјетета или дојенчета. Тако су и мајка и дијете заштићени.
"Обично препоручујемо чекање на вакцинацију до ултразвучног прегледа након 12. недјеља трудноће како би били сигурни да не постоје озбиљнији проблеми с трудноћом. Труднице би требало да буду вакцинисане прије посљедњег тромјесечја трудноће", каже професорка пренаталне медицине Асма Калил.
Разлог је, објашњава, то што се љекари прибојавају да би труднице, ако се заразе короном, могле да имају тежи ток болести.
Шта Ви мислите о овоме?