У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима служена је Света архијерејска литургија и помен за 4.000 Срба из овог страдалничког мјеста и доње Херцеговине које су убиле усташе.
Литургију и помен служили су Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и Његово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије.
Литургији је присуствовао и епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије.
Владика Григорије је у бесједи у току помена рекао да се данас на томе светом мјесту сјетио приче Иве Андрића „Аска и Вук“. Владика Григорије је подсјетио да је мало јагње из приче играло заносно и дуго све док нису дошли пастири да је спасу од крволочног вука.
„Прије 80 година у овом селу, мала дјечица као јагањци на овим ливадама са својим мајкама, очевима и бакама радили су или су се играли, али вукови нису чекали да они своју игру заврше, него су скочили и на најкрволочнији начин их убили и онда су да би сакрили траг бацили их у јаме, а пастира ниоткуда“, рекао је владика Григорије.
Подсјетио је на то да су 40 година након покоља у Пребиловцима „дошли пастири“ и из злогласних јама извадили кости убијених Пребиловчана.
„Када смо помислили ипак су овчице и јагањци спасени онда су опет дошли вукови, љути и расрђени што су њихова недјела откривена и онда су њихове бијеле кости минирали и није ни то било довољно него су их настојали затрпати нечистоћом и смећем, а пастира ниоткуда. Онда је Бог, пастир добри, учинио да након свега тога сиђе ова црква на те кости и да их васкрсне и покаже да стари олињали вук мора да умре. Стари олињали вук који је у овом случају симбол смрти и онај који доноси смрт овдје више нема шта да тражи. Смрт овдје више нема никаквог удјела. Ове овчице су спашене и зато су оне свете и зато су тако бијеле и чисте јер су се више пута у својој крви окупале, више пута страдале и показале да вријеме које је протекло није ништа страшно ако на крају дође пастир добри“, рекао је владика Григорије додавши да и данас ту причу можемо да осјетимо.
Григорије је подсјетио да и данас треба да идемо са свијешу у свијет да смо овце које иду међу вукове, са свијешћу да није довољно да будемо само безазлени, него да будемо и мудри, са свијешћу да је могуће да брат устане на брата и отац на сина, и дјеца на родитеље и да се толико избезуме да постану вукови.
„Да увијек пазимо и чувамо се. Јер може читава једна заједница и читав један народ на упадне у обману како смо ми једном…И у нашем народу има и бијелих и црних вукова , а и у другим народима има и јагањаца и оваца. Зато је важно да на овом мјесту светом, мјесту свијетлом, мјесту покајања и мјесту васкрсења увијек славимо побједу невиних и чистих, чега су симбол јагањци и овце, над крволочним и злим, чега је симбол вукови. Да Бог дадне да ова дјеца расту, да се ми окупљамо на овом огњишту на коме нас не грију дрва ни ватра него благодат светих мучениких костију“, закључио је владика Григорије.
Владика Григорије који је са свештенством изградио храм у Пребиловцима је рекао да се у том мјесту сваке године осјећа боље и радосније и да се та радост повећава јер је изградња Пребиловаца била Божје дјело.
Владика Димитрије рекао је кости мученика јављају спасење, васкрсење и благодат Божију.
„Данас је вишеструка радост, радују се и Пребиловачки мученици са нама. Радује се и владика Атанасије који је био на првом обретењу моштију Пребиловачких мученика заједно са патријархом Павлом. Ту нам је и владика Григорије који је најзасужнији да се овај сада храм овдје налази…“, рекао је владика Димитрије.
Владика Димитрије је рекао да Хришћани увијек требају устрајати у животу, да су ту сузе, зној и напор, али да изнад свега треба бити отвореност за благодат Божју.
Парох чапљински Марко Гојачић захвалио се братству Екмечић који су кумови славе, те најавио да наредне године славу преузима породица Ждракановић.
„Долазите увијек у овај храм и увијек славимо Пребиловачке мученике, не само данас већ сваке недјеље. Дођите и пређите праг овога храма јер прелазак прага овога храма треба да буде испуњен, љубављу, праштањем и молитвом јер је Божје хтијење да се не сјећао смрти већ да увијек славимо васкрсење“, поручио је парох Гојачић додајући да долазак у Пребиовце значи незаборавак мученика, а служба њихово славље.
Гојачић је поздравио оца Павла и игуманију Серафиму из манастира Јасеновац.
„Они су заједно са нама на мученичком пољу, пољу страдалном, пољу крста и голготе, али и пољу васкрса. Они су прије двије године у кивоту понијели Пребиловачке мошти у манастир Јасеновац, а прошле године те су мошти миомирисале и владика Атанасије је дио тих мошти донио у овај храм да буду заједно са свим моштима и да буду наши записници и да их се увијек сјећамо и са љубављу, праштањем и молитвом прелазимо праг овога цвијета Херцеговине. Изградњом овога храма Херцеговина је крунисана, а крвљу натопљен херцеговачки камен је добио своју вјечну димензију“, рекао је Гојачић.
Литургији су уз многобројни народ из Херцеговине и регије, присуствују директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, посланици у Представничком дому парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ и Љубица Миљановић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливијевић, начелник општине Гацко Огњен Милинковић, начелник Општине Источни Мостар Божо Сјеран, игуманија манастира Јасеновац Серафима.
Литургији су присуствовали и представници клуба „Ноћни вукови“.
Молитвено сјећање одржава се на празник Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, у оквиру централног дана обиљежавања 80 година од њиховог страдања.
Пребиловци код Чапљине симбол су страдања српског народа на овим просторима. У овом селу су 1941. година страдале цијеле породице. Усташе су убиле и бациле у јаму у Шурманцима више од 850 Пребиловчана, највише жена и дјеце. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене поред храма у Пребиловцима.
Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а упали у село када је и минирана спомен-костурница.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију Пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у обновљеној крипти Храма Васкрсења Христовог.
Шта Ви мислите о овоме?