Oluja sjecanje.jpg

Током хрватске војне операције "Олуја" протјерано је више од 200 000 Срба. Многи од њих досељавали су се широм Србије. Реакције на "Олују" су готово исте - то је био злочин над Србима који се никад не смије заборавити.

Стравичан је биланс напада хрватских војних и полицијских снага у операцији "Олуја" на тадашњу Републику Српску Крајину који је започео 4. августа 1995. године.

У акцији "Олуја" током рата у Хрватској убијено је 2 670 Срба, 523 жене, 1147 мушкараца, 181 гробље порушено, 920 споменика уништено, 352 трговине, 410 радњи друге врсте. 250 000 људи протјерано, 25 000 кућа уништено, 13 000 објеката уништено, 78 цркава и 29 музеја порушено као и 52 дома здравља.

Мјештани насеља Бусија код Београда, највећег избјегличког насеља у Србији, сваке године сјећају се трагичних догађаја започетих тог 4 августа 1995.године када су кренули у колону која их је водила у неизвјесност. Како су ти дани изгледали најбоље зна Јован Вученовић из Бусија, који је прије 26 година протјеран са свог огњишта. Он је тада довезао породицу и 20-ак комшија у Србију.

„До Бањалуке три ноћи, након тога још пар дана чекам да ми се син јави је ли жив или није и онда настављате даље према Србији на Рачи. Не дају проћи, враћају нас на Зворник према Косову. Ту тумарам на Срему до Инђије. Пуни туге, јада - отац, мајка, жена, ја и двоје дјеце. Тешко је било трауматично требало је остати нормалан“, каже Јован Вученовић.

„До Бањалуке три ноћи, након тога још пар дана чекам да ми се син јави је ли жив или није и онда настављате даље према Србији на Рачи. Не дају проћи, враћају нас на Зворник према Косову. Ту тумарам на Срему до Инђије. Пуни туге, јада - отац, мајка, жена, ја и двоје дјеце. Тешко је било трауматично требало је остати нормалан“, каже Јован Вученовић.

Успомене на завичај који јој је одузет у раном дјетињству чува и Станислава Грубјешић која је као 12-годишња дјевојчица са породицом избјегла из Петриње.

„Тешко је увијек кад причате о томе кад се сјетите шта сте имали јер кад нешто стварамо овде па се замислимо. Е, да смо тамо, сад смо могли умјесто тога што смо овдје, могли смо тамо нешто више, а али стицајем околности нисмо успјели“, каже Станислава Грубјешић.

Српско-хрватски односи сваке године су све годи и гори, оцијенио је предсједник Удружења "Веритас" Саво Штрбац наводећи да су младе генерације у Хрватској индоктринисане да мрзе све што је српско.

„Кад нису добри односи између држава не могу бити добри ни између народа У Хрватској је на снази ревизија историје то се толерише од стране њихове државе“, каже Саво Штрбац, предсједник Удружења "Веритас".

Парастос поводом Олује одржан је у Брчко дистрикту. Порука свих присутних иста - не дозволити да се овај злочин икад заборави.

„Овај чин је данас за Брчко велики јер смо након 26 година напокон остварили да одржимо парастос за војник РСК и све цивилне жртве које су 4. августа протјерани у већем броју око 250.000 протјерано, а око 3000 побијено“, сматра Цвјетко Симић, предсједник Општинске Борачке организације.

Бивши министар у Влади некадашње Републике Српске Крајине Слободан Перић каже да је Олуја највеће етничко чишћење у другој половини 20 вијека које је остало некажњено.