Дрвеће у околини Требиња пустоше губари, а најезду штеточине оволиких размјера не памте ни најстарији Требињци. Гусјенице које падају са потпуно огољених грана дрвећа, у доба године када би требало да је на њима бујна вегетација, уобичајени су призори у посљедње вријеме на подручјима које је губар већ опустошио.
Лептирице су се почеле појављивати и у градским зонама, па их грађани гледају у испод свјетиљки, у улазима или својим становима.
Јована Петијевић, руководилац Службе за узгој и заштиту у требињском Центру за газдовањем кршом, каже да је најтеже стање у селима Требињске шуме, затим на подручју Јасена и Моска, да губара има и на Зубцима, још увек незнатно, и у подножју Клобука према Црној Гори.
Са опустошеног подручја губар се креће даље у потрази за храном, прије свега за храстом медунцем, па је регистровано и помјерање штеточине од подручја Тврдоша код Требиња према Требињским брдима.
– Губар брсти лист, цијелу зелену материју са дрвета поједе. Храст медунац му је посластица и зато подручја гдје га највише има данас изгледају огољено. Затим је прешао на кљен. Након тога је нападао и драчу, које је највише на нашем подручју, потом и воћке на приватним посједима, чак и дивље воћкарице. Јасен му остаје за крај ако не буде више имао избора, јер се, у принципу, на овој врсти дрвета ријетко појављује – појашњава Петијевићева.
Гусјенице које падају са потпуно огољених грана дрвећа, у доба године када би требало да је на њима бујна вегетација, уобичајени су призори у посљедње вријеме на подручјима које је губар већ опустошио.
Лептирице су се почеле појављивати и у градским зонама, па их грађани гледају у испод свјетиљки, у улазима или својим становима.
Јована Петијевић, руководилац Службе за узгој и заштиту у требињском Центру за газдовањем кршом, каже да је најтеже стање у селима Требињске шуме, затим на подручју Јасена и Моска, да губара има и на Зубцима, још увек незнатно, и у подножју Клобука према Црној Гори.
Са опустошеног подручја губар се креће даље у потрази за храном, прије свега за храстом медунцем, па је регистровано и помјерање штеточине од подручја Тврдоша код Требиња према Требињским брдима.
– Губар брсти лист, цијелу зелену материју са дрвета поједе. Храст медунац му је посластица и зато подручја гдје га највише има данас изгледају огољено. Затим је прешао на кљен. Након тога је нападао и драчу, које је највише на нашем подручју, потом и воћке на приватним посједима, чак и дивље воћкарице. Јасен му остаје за крај ако не буде више имао избора, јер се, у принципу, на овој врсти дрвета ријетко појављује – појашњава Петијевићева.
Појава неуобичајно велике концентрације губара на растињу уочена је прије више од мјесец дана. Од тада надлежни у Центру за газдовање кршом прате стање на терену и извјештавају дирекцију Шума Српске како би заједнички планирали активности на сузбијању штеточине и заштити шума. У овој фази развоја штеточине није могуће учинити више.
– Ово је период у којем смо беспомоћни. Једино што можемо да урадимо је праћење ситуације са развојем губара на површинама гдје је најезда, како би до септембра донијели најбољу одлуку, шта конкретно да предузмемо – истиче Петијевићева.
На јесен ће, вјероватно, бити предузете мјере уништавања јаја овог инсекта, механичким уклањањем и хемијским третирањем.
Петијевићева наводи да најезда не би требало да узрокује трајне штете на погођеном подручју, попут сушења цијелих стабала.
– Пошто је остала без лишћа и онемогућена јој је фотосинтеза, биљка болује и губи на прирасту дрвне масе, а што се тиче воћака оне губе на уроду. Не би требало да остави неке веће посљедице ове године, али не смијемо дозволити да се експанзија губара понови наредне године. Морамо дјеловати одређеним методама како би спријечили градацију – каже она.
За растиње најштетнија фаза гусјенице је на измаку. Кад буде у фази лептира висока концентрација овог инсекта биће највидљивија око јавне расвјете и других извора свјетлости на подручјима захваћеним најездом.
Петијевићева напомиње да је ријеч о природном феномену на који није могуће утицати и којем није лако са сигурношћу утврдити узроке.
Ласте су природан непријатељ штеточине, а Требињци се питају да ли су се ове године касно вратиле на југ.
Шта Ви мислите о овоме?