putovanje.jpg

Око 460 основаца напустило је школу у протеклој години дана због одласка у иностранство. Тиме је Српска сиромашнија за око 20 одјељења. У преводу нестала је једна већа школа.

Све нас је мање. Школске учионице све су празније. Само у протеклој години 460 основаца напустило је школовање. Наставу сада похађају у
некој од страних земаља. Уз ниско рађање, миграције пустоше ове просторе.

“Осим што ће то значити мање средњошколаца, мање студената, мање радника, губимо и репродуктивни потенцијал за следеће двије или три деценије”, каже демограф Александар Чавић.

Налазимо се у врзином колу, а млади људи излаз виде у одласку. О заснивању породице у својој земљи и не размишљају.

“Проблем број један јесте економска ситуација у Републици Српској која не даје довољно помака ни сигурности људима на овим просторима да заснивају породице. Људи не могу да заснују радни однос, самим тим имају страх од тога ако сутра заснују породицу како ће ту породицу издржавати”, каже Раде Симеуновић из Удружења родитеља са четворо и више дјеце “Здрав разум”.

Међутим, није само економски моменат тај који пресуђује. Значајан број људи одлази иако има чак и добро плаћен посао, каже демограф Чавић и додаје да они напуштају земљу јер не желе подизати дјецу у систему у којем не постоје никаква правила.

“Једнакост шанси је оно што је нама потребнио и већина људи управо због тога што не постоји једнакост у шансама напуштају овај простор”, каже Чавић.

Како вратити наду у бољи живот и зауставити миграције, питање је свих питања. Већ дуже времена демографи се залажу за усвајање популационе политике са низом мјера.

“Те мјере не би се проводиле бесконачно. Имале би временска ограничења у којима би се морале проводити. Јер све што нам се дешава јесте посљедица ад хок политика”, истиче Чавић.

Проблему треба приступити системски, а за све је прије свега потребна свијест и воља властодржаца. А већ нам је добро познато да о грађанима мисле сваке двије године уочи избора.