Највећа атракција, која је умногоме употпунила туристичку понуду Требиња, од прије три године су барке на Требишњици које се могу изнајмити на новообновљеном доку уз зидине Старог града.
Барке, које су Требињци одмила називали лађама, Требишњицом су пловиле више од стотину година уназад и некада их је, према сјећањима старих Требињаца, било на десетине, да би, након дугог низа година, када су готово нестале са ријеке, оживјеле у ИПА пројекту "Живот на граници БиХ и Црне Горе - старе стазе безвременог насљеђа", који је спровођен у граничним општинама Републике Српске и Црне Горе.
Директор Културног центра Требиње Миљан Вуковић, који је испред ове установе био и коориднатор на пројекту, каже да се одмах прве године реализација ове замисли показала и те како исплативом.
"Поред десет лађа које је израдио искусни требињски столар Ариф Чустовић, обновљен је и док уз зидине Старог града, тако да на овом мјесту сви заинтересовани могу да се пријаве и изнајме лађу, или, ако желе, да их провоза лађар, што се показало и те како успјешним и исплативим пројектом, јер се баркама возе, не само туристи, већ и бројни Требињци и Требињке", каже Вуковић.
Вуковић додаје да су пројектом могла да се израде и у ријеку порину много луксузнија пловила, али да је жеља свих који су учествовали у реализацији била да се ријеци врати њен стари сјај и аутохтоност.
Због што веће аутентичности и чињенице да је међу ријетким, ако не можда и једини требињски столар који у глави има јединствени нацрт требињских лађа, Вуковић каже да је пројекат повјерен управо Чустовићу.
Обрад Станић, који је радио као скипер седам година, сада управља требињским баркама из поменутог пројекта, али су од ове године на ријеци и велике дрвене барке у којим вози по десетак путника. Каже да се на Требишњици возе сви, и туристи и домицилно становништво.
"Имао сам на баркама заиста различите госте, старе и младе, тако да ми неријетко долазе стари Требињци који су некада имали своје барке да их мало жеља мине и да их поново повезу, али могу да кажем да ова пловила највише привлаче заљубљене парове, тако да сваког мјесеца имамо барем по двије вјеридбе на нашим баркама, што нам је нарочито драго", каже Станић.
Напомиње и то да се барке на Требишњици почињу изнајмљивати одмах у прољеће, те да их, осим туриста, доста користи и домицилно становништво, што је јединствено искуство, с обзиром на то да већина Требињаца и Требињки свој родни град није имала прилику разгледати са позиције ријеке, а то је заиста јединствен доживљај.
Откако су на ријеку испловиле барке за већи број путника, мале се изнајмљују само онима који сами веслају, што на Требишњици није неки проблем и представља јединствен ужитак за веслача, поред кога у барку могу стати један до два сапутника и оне су, како каже, најпривлачније за заљубљене парове, за шта су, судећи по старим разгледницама, прављене и у вријеме Аустроугарске, чији су официри у њима возили даме.
Професор сам направио лађу
Drustvo
Барке на Требишњици које су служиле за одмор и атракцију плове овом ријеком више од стотину година, а међу познатијим је, како каже требињски хроничар и публициста Љубиша Анђелић, била барка професора требињске гимназије Рајка Бокића.
"Сви ми који смо одрасли уз Требишњицу научили смо и пливати, и ронити, и веслати на овој ријеци, а покојни професор француског језика Рајко Бокић своју лађу направио је у сопственом подруму и назвао је 'Жослен'", каже Анђелић.
Шта Ви мислите о овоме?