Српска православна црква данас слави Видовдан, Светог великомученика кнеза Лазара и свети мученици српски. Видовдан је непокретни вјерски празник, обиљежен је црвеним словом у црквеном календару.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара 1389. године и такозвана пропаст српског царства, па се тог дана од почетка XX вијека слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Кнез Лазар Хребељановић рођен је 1329. године у Прилепцима код Новог Брда. У народној традицији познат је као цар Лазар, поштован у оквиру СПЦ као Свети цар Лазар или Свети кнез Лазар, био је средњовијековни српски кнез.
Био је ожењен Милицом, која је према старим српским родословима потицала од Вукана, најстаријег сина Стефана Немање.
Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго по Косовској бици. Паралелно са култом Светог кнеза Лазара, који се развијао у црквеним круговима, развијао се и култ кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке у народној традицији.
На тај дан, цвијет српске војске под вођством свог кнеза Лазара Хребељановића бранила је своје земље од завојевача Турака. Бранили су српство, хришћанство, слободу, Европу - од насилника!
Косовска битка дубоко је утиснута у српску историју, културу, етику, традицију, чак може се рећи и у генетику.
Према предању, уочи боја на Косову, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове ријечи забиљежио је народни пјесник: "Којем ћеш се приволети царству, дал` земаљском или небеском?"
Човјекољубиви и христољубиви Лазар, који позива српске витезове да се "као Христови ратници" супротставе најезди "Алахових ратника" оставио је поруку за потомство: "Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека!"
Опредијељењем за небеско царстбо и жртву за свој род он је изговорио: „Од ове љубави нема веће до ако ко положи живот за ближње своје". Јн 15;13.
Кнез Лазар и косовски мученици су понос и слава српског народа и Српске православне цркве.
Тијело му је сахрањено у Приштини, потом је пренијето у његову задужбину - манастир Раваницу код Ћуприје. Када је почела сеоба Срба, народ је са собом носио и његове свете мошти и склонио их у манастир Раваницу на Фрушкој гори.
За вријеме Другог свјетског рата 1942. године мошти су му пренијете у Београд, одакле су 1988. године премјештене поново на Косово у манастир Грачаницу. Одатле су 1989. године пренијете у Лазареву задужбину манастир Раваницу код Ћуприје, гдје и данас почивају.
Саградио је многе цркве, а најпознатије су Раваница и Лазарица. Обновио је Хиландар и Горњак, а био је ктитор и руског манастира Пантелејмона.
Видовдан је и дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пјева, те да се заустављају сви велики послови.
Пјесма Светом кнезу Лазару светог владике Николаја
Шта Ви мислите о овоме?