Ђак генерације у Музичкој школи је Ања Риђешић. Овој младој дјевојци припала је част да буде најбоља у овој школској установи и каже да је поносна на то.
"Искрено мислим да сам својим дугогодишњим радом, трудом, напором и вјежбом то и заслужила, а за успјех је потребан рад, ред и дисциплина", на почетку разговора каже млада Требињка.
Од малих ногу је окружује музика, а са три године почела је да свира клавир, док је са седам уписала Музичку школу. Каже да није ни у једном тренутку зажалила што је одабрала овај пут.
"Да морам да радим из почетка све би исто поново урадила. Прије 12 година када сам уписала школу није био велики избор инструмената, а клавир ми се највише свиђао, био ми је најприснији као инструмент, волим његов звук и тон и тако је и данас" самоувјерена је Ања.
Према њеним ријечима, за пијанисту је потребно све и испричала нам je ријечи чувеног виртуоза на овом инструменту Артура Рубинштајна који је рекао да млади пијанисти морају да вјежбају сваки дан три до четири сата, али не преко тога. А у случају ако млада особа чита у соби цијели дан и вјежба у соби та младост не може да научи о животу, љубави, умјетности, музици.
"Читајући књигу и учећи о животу и природи надограђујем себе, своје знање и развијам се тако да је све потребно за пијанисту од технике, музикалности, става према себи, публици, инструменту", прича Ања.
Сјећа се свог првог јавног наступа на интерном часу и зна да није имала трему. Кренула је према клавиру и себи рекла 'сад ћу то одлично да урадим' и урадила је. Та сигурност и самопоуздање у саму себе је и даље води.
"Када изађем на сцену сигурна у себе тад ће то бити одлично, јер ако изађем преплашена, несигурна, десиће се онако како мислим. Пред наступ се психички припремам од раног јутра јер је потребна смиреност", искрена је Ања.
Имала је солистички концерт са колегиницом Ланом Рајковић, а добитник је многих награда на такмичењима као недавно друго мјесто на такмичењу Даворин Јенко које је једно од најјачих на нашим просторима, такмичење у Охриду гдје је освојила прво мјесто, у Италији (град у близини Венеције) друго мјесто, и доста награда са републичких такмичења.
Од епоха у музици најприснија срцу јој је романтизам због сензибилитета, а што се тиче композитора тешко јој је било одабрати, али издваја Фредерика Шопена.
Жеља јој је да упише Музички департман на Академији умјетности у Новом Саду смјер клавир.
Захваљује се свом професору Јелени Ратковић која је од првог дана била уз њу и која ју је изградила као музичара и Соњи Марковић која је од полугодишта четвртог разреда средње школе помаже за такмичења и пријемни испит.
Шта Ви мислите о овоме?