Registar pedofila.jpg

Уставни суд Републике Српске оспорио је једну одредбу закона о посебном регистру лица осуђених за педофилију, зато што се поменута одредба односи на законе који су престали да важе.

У образложењу ове одлуке, која је саопштена из Уставног суда РС, не наводи се о којим конкретно дјелима је ријеч, него се само истиче да се оспорена одредба односи на члан ИИИ став 2 поменутог закона, а који је у вези са чланом 172 Кривичног законика РС.

У овом члану закона о регистру педофила говори се о обљуби над дјететом млађим од 15 година, а у члану 172 Кривичног законика се прецизира висина казне за починице у зависности од околности у којима је дошло до злостављања малољетног лица.

"Наведеном нормом прописано је да се у предметни Регистар уписују и лица која су правоснажно осуђена за кривична дјела против полног интегритета извршена на штету дјеце и малољетних лица и према законима који су престали да важе. По оцјени Уставног суда, оспорена норма Закона није у сагласности са уставном нормом којом је утврђено да закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство, те да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство", образложено је у овој одлуци.

Преведено на лаички језик, може се закључити да је овим оспоравањем спријечено да се на листи у регистру нађу лица осуђена за дјела која су касније промијењена законским рјешењима, или да су на листу стављена лица за дјела која још нису била на тај начин законски дефинисана. Кривични законик РС је прије неколико мјесеци доживио промјену, али члан 172 није мијењан, па је остало нејасно на шта се конкретно ова одредба односи, јер ова одлука Уставног суда није адекватно образложена.

Нешто јаснији били су у образложењу укидања члана ВИИ става четири Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата РС. Овим чланом дефинисано је да након смрти подносиоца захтјева за стамбено збрињавање поступак могу наставити лица која су заједно бодована с преминулим лицем.

У Уставном суду су објаснили да је на законодавцу, односно Народној скупштини да то тако и пропише, што није учињено, па наглашавају да Влада РС није смјела умјесто скупштине да пропише ову област.

Оспорене су и неке одлуке Управног одбора Фонда здравственог осигурања РС о рефундацији трошкова лијечења, а образложење је слично као и у претходном примјеру.

"Доносилац наведеног акта прекорачио је границе својих овлашћења које су му дате Законом о општем управном поступку, Законом о здравственом осигурању и Законом о здравственој заштити, чиме је уједно дошло до повреде и уставног начела законитости", објаснили су они.