Српско удружење "Ћирилица" обиљежило је дан Светих Ћирила и Методија који је уједно и Дан словенске писмености са предавањем протојереја-ставрофора, ректора Богословије Светог Петра Цетињског Гојка Перовића, изложбом калиграфских радова под називом "Љепота писања" трију требињских основних школа и радова ученика 6. разреда О.Ш. "Вук Караџић" под називом "Мали иконописци.
Ректор Богословије Светог Петра Цетињског Гојко Перовић је нагласио да долази из града који је споменик ћирилице јер је прва књига која је штампана на ћирилици "Октоих", штампана на Цетињу 1494. године.
"Овдје се ради о писму на којем смо по први пут добили богослужбене књиге, књиге са којима смо почели служити литургију и Богу се молити. Прво записано на овом писму је 'Боже помози', 'Амин', 'Алелуја'. Од тада па до данас на овом писму имамо штампарију Црнојевића, владику Данила, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, његова писма, Његошева дјела, Марка МИљанова, Јована Дучића и све је записано на ћирилици", рекао је отац Перовић.
Према ријечима оца Перовића, никоме у цркви није до ниподиштавања значаја свјетских језика на којима се споразумијевамо са читавим свијетом, али је важно да буде сачувано оно писмо на коме се наш народ први пут помолио Богу и на чему су написане прве молитве.
"То сачувано од наших предака треба да предамо нашим потомцима, нашој дјеци. Лијепо је видјети ову изложбу калиграфије гдје су се требињска дјеца окушала у ћирилићној црти и поред свих вјештина које данас имају. Калиграфски радови захтјевају један умјетнички, сликарски и ликовни дар да би се написало на ћирилици. Техничка могућност комуникације ће напредовати док Бог буде хтио, али истина записана на ћирилици, па самим тим, истина коју смо обавезни да сачувамо на ћирилици знајући све друге језике и писма. Није битно како је написано, него и шта је написано. Ту су се ћирилица и јеванђеолска наука за нас сродили и постали једно", закључио је отац Перовић.
Предсједник Српског удружење "Ћирилица" Весна Андрић је казала да је циљ да се писмо које има хиљадугодишњу традицију не изгуби и да се ћирилици да више простора.
"Све почиње од тога да се не размишља колики је значај ћирилице. Ми се трудимо да сваке године имамо другачија догађања за славу", поручила је Андрићева.
Изложбу калиграфских радова "Љепота писања" чини двадесетак радова ученика из требињских основних школа.
Радови су настали у радионици која је одржана у Народној библиотеци, а радионицу су водиле Жанела Пажин и Ирена Јакшић.
"Радови су рађени са много љубави према писму, очувању језика и ћирилице. Објаснили смо дјеци калиграфију и са много љубави они су 'упловили' у средњи вијек, заволили су слова и уживали у раду радионице", истакла је Пажинова.
Сутра ће у Саборном храму након литургије бити преломљен славски колач у част крсне славе овог удружења.
Шта Ви мислите о овоме?