Алергије на храну су у константном порасту свуда у свијету, па и у Србији.
Посљедица уноса некада и мале количине алергена може бити алергијска реакција, анафилактчки шок и смртни исход, каже за Тањуг предсједница Националног Удружења “Алергија и ја” Снежана Шундић Вардић, а поводом Међународне недјеља нутритивних алергија.
Она истиче европска истраживања показују да чак 20 одсто дјеце предшколског узраста има алергију на одређену намирницу.
Алергије на храну се могу препознати још од најранијег дјетињства јер су тада најчешће и углавном пролазног карактера, због тога што систем органа за варење може да направи адекватну одрбану од алергена из хране, објаснила је за Тањуг алерголог, др Гордана Петровић.
-Најчешћи алергени у тим најранијим периодима јесу протеини крављег млијека, јаја, а у мало старијем добу и орашасти плодови. Када говоримо о кикирикију, ту је другачије јер он може да направи већи проблем и да алергија буде трајнијег карактера – истиче др Петровић.
Алергијске реакције се испољавају у виду појаве осипа на кожи, врло често и повраћања те хране, а ријетко може да се јави и отежано дисање, дијареја, док је, како каже, најопаснија реакција анафилактички шок.
– Лијечење алергије зависи од тегоба које особа има. Уколико је у питању само појава осипа на кожи дају се лијекови који се зову антихистаминици, код отежаног дисања и натицања користе се кортикостероиди и саветује избегавање контакта са тим намирницама. Код анафилактичког шока морамо да дамо и лијек адреналин – објашњава докторка.
Истиче да алергије могу да се развију било када у животу, поготово на полен и одређене лијекове, док је алергија на храну заступљенија код дјеце.
Шундић Вардић из Националног удружења “Алергија и ја” указује на то да је чак 70 одсто дјеце са алергијама на храну дискриминисано у друштву.
– Велики број дјеце у образовним инштитуцијама нема прилагођен оброк без алергена, то је веома велики проблем зато и говоримо о дискриминацији и заправо то паковање и спремање хране родитеља, одсуство са рођендана све то утиче итекако на дијете и његово ментално здравље – истиче Шундић Вардић.
Упозорава и на то да свако паковање грицкалица које се отвори у школи а садржи алерген попут кикирикија, може довести до појаве велике алергијске реакције јер, како објашњава није потребно да дијете проба намирницу, довољно је да удахне.
У недјељу, 16. маја обиљежава се и Међународни дан целијакије а подаци из Европе показују да свако стото дијете предшколског узраста болује од целијакије која представља доживотну неподношљивост глутена, истиче Шундић Вардић.
Говорећи о свакодневним проблемима са којима се људи који имају целијакију или алергију сусрећу, Шундић Вардић посебно истиче проблем цијена намирница које су, према њеним ријечима много скупље од обичне хране.
Шта Ви мислите о овоме?