У Херцег Новом ће у недјељу 9. маја бити одржани локални избори на којима ће 25.590 бирача бирати нови сазив локалног парламента, а самим тим и будућег предсједника ове Општине, који се бира посредно, већином гласова од укупног броја одборника.
Иако Херцег Нови важи за град у коме просрпска коалиција побјеђује година, а у коме ДПС предсједника Црне Горе Мила Ђукановића нема ни најмање изгледе да формира власт, па чак ни са својим дугогодишњим коалиционим партнерима, такозвани „српски блок“, иако је од тог "српски" остао само блок, овога пута се поново подијелио, a главну политичку борбу воде Демократски фронт /ДФ/ и ДЕМОКРАТЕ.
Подјела је више него очигледна па онај ко отвори профиле на друштвеним мрежама од ове двије партије/коалиције стекао би утисак да на овим изборима грађани Херцег Новог бирају између Митрополије црногорско-приморске и такозване Републике Косово. Бар такве поруке, злоупотребљавајући првенствено Цркву, шаље политички естаблишмент града испод Орјена и саме Црне Горе. Умјесто о развојним пројектима, ДФ и ДЕМОКРАТЕ су заратиле до те мјере да је веома тешко одговорити на питање „Шта се то догађа у Херцег Новом?“. Најједноставније – власт је сласт и драга је и једним и другим, а Никшић, у коме је ДФ доживио политички потоп иако је имао сву могућу подршку специјалних тимова из Београда - као и сада у Херцег Новом, а ДЕМОКРАТЕ своју ренесансу - не смије да се понови.
Поучени резултатима избора у Никшићу, у коме је ДФ освојио тек један мандат више од ДЕМОКРАТА, овога пута кампања је кренула толико прљаво да је постало трагикомично читати објаве ове двије коалиције/партије на друштвеним мрежама. Очигледно је да ни једне ни друге Херцег Нови не интересује, али је побједа на изборима, тачније освајање највише мандата – приоритет број један и то по сваку цијену, па чак и уз неограничене бљувотине и политичку некултуру.
Занимљиво је да ДФ замјерама ДЕМОКРАТАМА много штошта, а највише то да - иако су како у Херцег Новом, тако и у Подгорици на власт дошли гласовима српског бирачког тијела, немају политичке снаге да јавно кажу да су дио просрпског политичког блока. Умјесто тога њихов предсједник Алекса Бечић, иначе предсједник црногорског парламента, своју партију и себе представља као грађанску опцију која је за Црну Гору и српску цркву. ДЕМОКРАТЕ све чешће у својој одбрани од ДФ-их напада користе неколико ријечи: „митрополит Амфилохије“, „владика Јоаникије“, „Црква“. А заборављају да је Алекса Бечић, ничим изазван, срочио писмо честитке и упутио га на адресу премијера такозване Републике Косово. А затим, као да су се такмичили ко ће то прије да уради, честитку је послао и премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, само је ова његова била наглашена на косовског премијера.
Послата писма су у најмању руку и политички коректна и политички непотребна. Коректна су јер је нова власт признала поштовање међународних уговора и обавеза које је склопила Црна Гора и самим тим и поштовање одлуке о признавању такозваног Косова. Али, она су и непотребна јер су управо ДЕМОКРАТЕ и сам Кривокапић који их је у више наврата подржао иако је био носилац ДФ-ове листе, током прошлогодишње изборне кампање истицани као српски блок коме је важна ријеч блаженопочившег митрополита Амфилохија, чије име сада користе искључиво да би одговорили на оптужбе ДФ-а. Немогуће је замислити шта би им митрополит рекао да је свједок онога што раде и коме честитају на именовањима!?
ДЕМОКРАТЕ нису смогле снаге ни да се јасно изјасне, бар у Херцег Новом, јесу ли Срби или Црногорци, говоре ли српским или такозваним црногорским језиком, је ли Косово и Метохија Србија или пак признају независну косовску државу. Уз све ово, ипак би да добију српске гласове и да се по потреби представљају као заштитиници српске Цркве. У најмању руку лицемјерно.
С друге стране, ДФ предвођен лидерима три партије – Андријом Мандићем, Миланом Кнежевићем и Небојшом Медојевићем – одавно је заслужио да му се српско гласачко тијело једном заувијек захвали за све оно што за њих јесу и нису урадили. И то на једини могући начин – да не гласају за њих и да једном заувијек ове самопрозване лидере пошаљу у политичку пензију. Ни ДФ-у не мањка несигурности, па су час Срби већи од свих других Срба, а час су галамџије које се деру на тадашњег митрополита Амфилохија и умишљају да ће без њих пропасти све српско у Црној Гори. А заправо су само продужена рука званичног Београда, којој управо Срби у Црној Гори не придају превелик значај. Што није случај са самом Србијом. Иако се ДФ намеће као једини српски блок, што у овом тренутку заиста и јесте, шуровање са влашћу у Београду нимало није драго доброј већини њиховог гласачког тијела у Црној Гори. Сарадња са Србијом свакако је прихваћена и пожељна - бар за српско гласачко тијело. Са њеном влашћу не – јер је добро познато шта су таблоиди под контролом Београда писали о митрополиту Амфилохију и владици Јоаникију. То им Срби у Црној Гори не могу заборавити. ДФ то, с друге стране, није ни примјећивао. У најмању руку лицемјерно!
На ДФ-у је и велики политички притисак, посебно након катастрофалног изборног резултата у Никшићу, гдје је заправо доживио изборни дебакл. И док је ДФ смишљао како даље након Никшића, Бечић и Кривокапић су направили неколико прворазредних политичких грешака - од Кривокапићевог приједлога за смјену министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића због става о наводном геноциду у Сребреници за који је рекао да је спреман да га призна тек када се недвосмислено и докаже до честитки такозваним косовским функционерима. Кец на десетку за ДФ да покрене опшу хајку на ДЕМОКРАТЕ у Херцег Новом и не доживи нови политички дебакл, који им је иначе био неминован.
Све у свему, за ДФ Херцег Нови није изгубљен и спремни су на коришћење свих средстава да дођу до каквог-таквог изборног резултата. А ДЕМОКРАТЕ, чији је актуелни предсједник херцегновске Општине Стеван Катић, више не могу да рачунају на лагодну побједу. Међутим, једни без других неће моћи да формирају власт. Или ипак хоће - ако као партнера узму ДПС Мила Ђукановића, који стоји са стране и гледа како се свађају они који су до јуче заједно правили платформу за његово скидање са власти у Црној Гори послије више од 30 година апсолутистичке владавине.
Власт је ипак сласт!
Шта Ви мислите о овоме?