У требињском Саборном храму служен је четрдестодневни помен владици Атанасију Јевтићу, а парастос је служен и у параклису манастира Тврдош, гдје је епископ Атанасије сахрањен.
Владика Захумско-херцеговачки Димитрије рекао је да блаженопочивши архијереји Атанасије и Амфилофије и нису могли другачије него да буду састрадалници у патњи и мучеништву са остатком човјечанства.
Подсјетивши на њихове фотографије са болничких постеља, владика Димитрије је казао да су управо мученичка и мјеста страдања на неки начин њихово природно станиште, мјеста на којима они другима најприродније изгледају.
– Имали су истински мученички дух. И савјешћу и вољом су били мученици. И онда им је дао Бог да пострадају од ове муке и бола нашег времена, од којег страда читаво човјечанство. Просто нису могли остати по страни, да не подијеле тај бол и муку, да ни они не умру, али и са надом у Бога и васкрсење, да свима нама покажу да смрт није задња ријеч на овој земљи. Задњу ријеч ће рећи васкрсли Христос кад дође поново. И унијеће дах смисла, љубави и љепоте у наше туге, бесмисла и трагања – поручио је владика Димитрије.
Епископ диселдорфски Григорије је подсјетио да је владика Атанасије обновио епархију Захумско-херцеговачку И приморску и цркву у Херцеговини и да смо зато без владике Атанасија и митрополита Амфилофија данас сирочад, којој је живот тежи, а празнина велика и ненадокнадива.
– Ти људи не могу да умру јер су живјели са Христом, а Христос је побиједио смрт. Тако и ми данас славимо живот, иако смо тужни и осиромашени. Увијек славимо живот – истакао је владика Григорије.
Он је представио и ових дана објављену споменицу епископу Атанасију, у којој је, како каже, сабран само дио онога што је о њему речено и написано, додајући да ће још многи о блаженопочившем владици говорити и писати, као што ће и многи умјетници надахнути њим стварати.
Шта Ви мислите о овоме?